Čak se može reći da je napravio pravi mali hercegovački kutak u Čikagu. Mnogi ga znaju kao najmlađeg guslara na svesrpskim prostorima, a u ovom gradu je već nekoliko godina. Na tavanu je napravio pravu sušnicu za meso, a kada dođe sezona rakije i to se neizostavno obilježava.
– Okupimo se ovdje često. I uz gusle zapjevamo. Kada se tako kocke poklope, okrenemo jagnje na ražnju, pijemo vino, osjetimo pucketanja vatre iz kamina, pomislimo da smo negdje u našoj Hercegovini. Da su nam blizu i Tvrdoš, i Dobrićevo, i sveti ostroški manastir. A onda otvorimo vrata i čujemo buku ovog višemilionskog grada koji nas je primio u svoje okrilje – rekao je Šegrt i dodaje da u šali kažu da je Čikago srpska inostrana prestonica.
Kada dođe Božić, dodao je on, onda je posebno veselo.
– Sve naše običaje ispoštujemo bez razlike što smo hiljadama kilometara daleko. Na Badnje veče ložimo badnjake, spremamo pečenicu…. Samo što nema naše Hercegovine nigdje na svijetu – kaže Miloš Šegrt.
On i njegovi prijatelji nedavno su održali i zavičajno veče na kome su nastupile izvorne narodne grupe, guslari, folkloraši, pjevači i to u sali Sabornog hrama na Redvud drajvu u Čikagu. Mnogi Srbi posjetili su ovo veče puno nostalgije i narodnih zvukova. Stigao je i vladika novogračanički Longin.
– Ovakva okupljanja mnogo pomažu “našim ljudima” da obnavljamo prijateljstva, da se ne otuđimo, ne zaboravimo ko smo, šta smo i odakle smo – kaže vladika Longin.
U Sabornom hramu Svetog vaskrsenja u Čikagu mladi Srbi su okupljeni u brojna društva kao što su Crkveni hor, Folklorna grupa “Soko”, a radi i škola na srpskom jeziku….
– Sve u svemu, veliki srpski kutak u dalekoj Americi. Mnogi su naši Hercegovci ovdje. Jedan od najpoznatijih je svakako Branko Tupanjac, poznati ktitor, naš čestiti Hercegovac – kaže Miloš i sa nostalgijom u glasu dodaje. “Eh, da mi je da uz gusle zapjevam kod mene u Aranđelovu. Čini mi se da bi sva nostalgija nestala”.
Kafana
– Kada “naš čovjek” prvi put dođe u Čikago, najvjerovatnije prva stanica biće jedna od nekoliko srpskih kafana. Poslije toga sve ide mnogo lakše. U kafanama se pronalazi sve, i riječ utjehe, i novi prijatelj, i stari zemljak, ali i ono što Srbin u Americi nije još izgubio, što ga i najviše veže za otadžbinu i pridošlice iz srpskih zemalja, a to je njegova srpska duša – ispričao je Šegrt.
Izvor: Glas Srpske
BONUS VIDEO
