Od svih raspoloživih resursa, svi ljudi imaju jednak broj sati u danu. Neki, međutim, za to vreme odrade mnogo više zadataka od drugih. Da li su brži ili pametniji? Imaju li više pomoći? Možda. Ali naučili su i trikove koji im mogu pomoći da maksimalno iskoriste svoje vreme i eliminišu sve što je nevažno.
Evo šest stvari koje hiperproduktivni ljudi rade svaki dan kako bi podigli svoje rezultate na najviši mogući nivo:
1. Dan počinju jutarnjom rutinom
Doslednost i rutina su korisni za proaktivan početak dana. Pošto smo svi različiti, produktivni ljudi su uspeli da pronađu niz jutarnjih aktivnosti i redosled kojim ih rade kako bi maksimalno iskoristili to vreme i započeli dan pozitivno.
Preduzetnik Gary Vaynerchuk, autor knjige „AskGaryVee: One Entrepreneur’s Take on Leadership, Social Media and Self-Awareness“, budi se u 6 ujutro i sledi istu rutinu.
– Dan počinjem prikupljanjem novih informacija. Odem na TechMeme sajt i proverim naslove. Pročitam MediaREDEF, bilten Džejsona Hiršhorna. Onda bacim pogled na vesti u zemlji – objasnio je.
Nakon što je proverio svoje Tvitter i Instagram feedove, odlazi u teretanu na trening sa trenerom, vraća se kući da se druži sa porodicom pre nego što deca počnu svoj dan, a zatim se priprema za svoj prvi sastanak u toku dana.
– Kad dođem na taj prvi sastanak, toliko mi toga već prolazi kroz glavu – piše.
2. Prvo rešavaju najvažnije zadatke i obaveze, bez obzira na vreme koje utroše na to
Produktivni ljudi razumeju razliku između važnih i hitnih zadataka. Prvi podstiču razvoj, a drugi se bave hitnim situacijama koje treba rešiti. Može biti primamljivo da ispunite svoj dan hitnim zadacima jer se u ovom trenutku čine važni, ali nikada nećete napredovati ili postići bilo šta osim ako se ne posvetite dugoročnim ciljevima i planirate svoju budućnost – a to su najvažniji zadaci.
Svake godine Geri Keler, autor knjige „Jedna stvar: iznenađujuće jednostavna istina iza izvanrednih rezultata“ i osnivač kompanije Keller Villiams Realty, identifikuje svoj najvažniji zadatak i provede prva četiri sata svakog dana radeći na njemu, blokirajući sve ostale događaje.
– Ključ je vreme. Uspeh se gradi uzastopno. Rešava se jedna po jedna stvar – piše u svojoj knjizi.
Da bi identifikovao svoju „jednu stvar“, Keler razmišlja o svojim godišnjim ciljevima i pita se: „Koja je jedina stvar koja će, kada to uradim, učiniti sve druge zadatke lakšim ili nepotrebnim?“ Zatim prva četiri sata svog radnog dana posvećuje rešavanju tog problema ili zadatka.
Keler je koristio tehniku da napiše knjigu, kao i da pokrene svoju kompaniju, koja je sada najveća franšiza za nekretnine u SAD. Veruje da dok ne reši svoje prioritete, sve ostalo što se dešava oko njega samo ga odvlači od ciljeva koje je sam sebi postavio.
3. Maksimalno koriste kalendare za planiranje vremena
Dok su liste obaveza lepe za organizovanje informacija i aktivnosti, produktivni ljudi ne zasnivaju svoje vreme na njima, kaže Piter Bregman, autor knjige „Četiri sekunde: Sve vreme koje vam je potrebno da zamenite kontraproduktivne navike onima koje zaista deluju“. Umesto toga, Bregman predlaže da sve zadatke na vašoj listi stavite u kalendar i da to koristite kao osnovu vašeg dnevnog rasporeda.
– Odlučite kada i gde ćete nešto uraditi, povećavajući tako verovatnoću da ćete to zaista i uraditi. Sama lista vas neće ohrabriti da počnete da radite sve zadatke na njoj – piše on na svom blogu.
– Razlog zašto na našim listama obaveza uvek imamo nedovršene stavke je taj što su ove liste pogrešno oruđe za postizanje ciljeva – dodaje on.
Kalendari vam pomažu da odredite prioritete, kaže Bregman.
– Šta je to što danas zaista treba da se uradi? Koje važne stavke ste zanemarili? Gde možete da unesete ove stvari u svoj raspored – piše i dodaje da je kalendar konačan. Postoji samo određeni broj sati u danu. Ova činjenica postaje jasna onog trenutka kada pokušamo da uguramo nerealan broj stvari u vremenski ograničen period.
4. Planiraju svoj dan u minutima, a ne satima
Grant Kardon, autor knjige „The 10X Rule: The Only Difference Between Success and Failure“, otkrio je da je Alan Grinspen, bivši predsednik Federalnih rezervi, podelio svoj dnevni raspored na 15-minutne stavke.
Kada podelite sat, množite raspoloživo vreme, kaže Kardon.
– Grinspen nije dozvolio „prazan hod“ u svom rasporedu, znao je da je taj „beli prostor“ problem jer je to gubljenje vremena.
5. Ne gube vreme na e-poštu
Svi znamo da e-pošta može da bude veliki vremenski problem, ali retko ko zaista čini nešto da smanji vreme koje provodi listaju’i poruke. Produktivni ljudi, međutim, nisu robovi tehnologije, kaže Džejson Dženings, autor knjige Manje je više: Kako velike kompanije koriste produktivnost.
„Većina hiperproduktivnih ljudi samo proverava svoju e-poštu dva ili tri puta dnevno“, rekao je Dženings za časopis Prevention. Odredite vreme od 15 minuta u kojem ćete proveravati poštu i onda preći na dnevne zadatke, ne zadržavajte se na tome previše – objasnio je on.
6. Brinu se o svom zdravlju
Ne možete biti produktivni ako niste zdravi. Osnivač Virgin grupe, Ričard Brenson, budi se u 5 sati ujutro i vežba.
– Definitivno mogu da postignem duplo više održavajući formu. Vežbanje takođe pomaže mozgu da bolje funkcioniše – rekao je Brenson u intervjuu za FourHourBodyPress.
Iako neki ljudi vole da vežbaju pre odlaska na posao, uklapanje vežbanja u radni dan je takođe efikasno, piše Fast Company. Studija na Univerzitetu Leeds Beckett u Velikoj Britaniji pokazala je da su zaposleni koji su koristili teretanu njihove kompanije bili produktivniji u svojim zadacima.
Uspešni ljudi takođe dovoljno spavaju. Bil Gejts, Tim Kuk i Arijana Hafington kažu da spavaju najmanje sedam sati svake noći. Istraživači sa Finskog instituta za medicinu rada u Helsinkiju u Finskoj otkrili su da su ljudi koji spavaju premalo skloniji oboljenjima..
Optimalna količina sna za ljudsku energiju i dobrobit je sedam do osam sati svake noći, prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Sleep.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
