Mnogi gube vreme na neučinkovite dijete, ali prema dr Naheedu Aliju, ključ za sagorevanje masnih naslaga na stomaku leži u pravilnom vremenskom rasporedu obroka. Prilagođavanje ishrane prirodnom cirkadijalnom ritmu tela može poboljšati metabolizam i smanjiti visceralnu mast – onu najopasniju masnoću koja se taloži oko unutrašnjih organa i povećava rizik od bolesti.
Optimalno vreme za doručak i večeru
Dr Ali savetuje da doručak treba pojesti unutar sat vremena od buđenja, idealno oko 7 sati ujutru, kako bi se pokrenuo metabolizam. S druge strane, večeru bi trebalo konzumirati najmanje dva do tri sata pre spavanja, oko 19 časova, kako bi telo imalo dovoljno vremena za varenje pre nego što se metabolizam uspori tokom noći.
Zašto je vreme obroka važno?
Studije su pokazale da konzumacija hrane u određenim periodima dana može značajno uticati na sagorevanje kalorija i smanjenje visceralne masti. Na primer, telo sagoreva najmanje kalorija tokom kasne biološke noći, dok je sagorevanje najintenzivnije u biološkom popodnevu i večeri.
Istraživanja iz 2019. godine preporučuju unos dva do tri obroka dnevno, s posebnim naglaskom na doručak, završavanje obroka između 15 i 16 časova, izbegavanje kasnih večernjih obroka i post od 12 do 16 sati. Ovaj način ishrane može smanjiti nivo holesterola, upale i osećaj gladi, dok istovremeno poboljšava cirkadijalni ritam – unutrašnji biološki sat koji reguliše san, hormone, apetit i varenje.
Kako to utiče na zdravlje?
Dr Ali ističe da ovakav raspored ishrane podržava osetljivost na insulin i reguliše hormone gladi, što olakšava kontrolu telesne težine. S obzirom na to da višak abdominalne masti i sedentarni način života mogu dovesti do insulinske rezistencije, a zatim i do dijabetesa tipa 2, pravilno tempiranje obroka može imati dugoročne koristi za zdravlje.
Iako raniji završetak obroka možda nije praktičan za sve, stručnjaci savetuju da je ključno unositi većinu kalorija ranije tokom dana ili obezbediti dovoljno dug period bez hrane između večere i doručka.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
