Istraživanje koje je nedavno sprovedeno na Univerzitetu Flinders pokazalo je da monotoni zvuk može da stimuliše aktivnost gljivica koje podstiču rast biljaka. Ovo otkriće otvara mogućnost da zvuci ili muzika mogu koristiti usevima i baštama.
Ideja da muzika može da pomogne biljkama da rastu već godinama je predmet rasprave. Popularna američka TV emisija MythBusters čak je sprovela eksperiment na ovu temu, puštajući biljkama death metal i klasičnu muziku.
Iako su biljke izložene muzici rasle nešto bolje od onih koje su bile u tišini, rezultati su proglašeni neodređenim.
Muzika i biljke: istraživanje mogućnosti
Međutim, sa sve većim izazovima za biljke, poput erozije, deforestacije, zagađenja i krize izumiranja, naučnici su sve više zabrinuti za budućnost globalne biodiverziteta i poljoprivredne proizvodnje.
Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Biology Letters, potencijalna uloga akustične stimulacije u pomoći ekosistemima da se oporave i u održivim prehrambenim sistemima je još uvek nedovoljno istražena.
Izlaganje gljivica zvuku
Nadovezujući se na prethodna istraživanja koja su bakteriju E. coli izlagala zvučnim talasima, tim australijskih istraživača imao je cilj da proceni uticaj zvuka na rast i proizvodnju spora kod gljivice Trichoderma harzianum. Ova gljivica se često koristi u organskoj poljoprivredi zbog svoje sposobnosti da štiti biljke od patogena, poboljšava sadržaj hranljivih materija u zemljištu i podstiče ukupni rast biljaka.
Beli šum naspram tišine
Za potrebe studije, istraživači su stvorili male zvučne kabine sa petri posudama punim gljivica. Umesto popularne muzike, odabrali su beli šum poznat kao „Tinnitus Flosser Masker na 8 kHz“, koji se često koristi u YouTube videima za olakšavanje tinitusa ili uspavljivanje beba. Ovaj zvuk, opisan kao „zvuk starinskog radija između stanica“, izabran je iz eksperimentalnih razloga, prema rečima glavnog autora Džejka Robinsona, mikrobiologa sa Univerziteta Flinders.
„Izabrali smo ovaj monotoni zvuk iz kontrolisanih, eksperimentalnih razloga, ali moguće je da je raznovrsniji ili prirodniji zvučni pejzaž bolji,” rekao je Robinson, dodajući da je potrebno više istraživanja kako bi se to ispitalo.
U eksperimentu, gljivice su bile izložene zvuku na nivou od 80 decibela tokom 30 minuta dnevno. Posle pet dana, istraživači su primetili da su gljivice izložene zvuku imale veći rast i proizvodnju spora u poređenju sa onima koje su bile u tišini.
Kako muzika može da stimuliše rast biljaka?
Iako rezultati studije nisu konačni, istraživači su izneli nekoliko potencijalnih objašnjenja.
Jedna teorija je da akustični talasi mogu pokrenuti piezoelektrični efekat, koji pretvara zvuk u električni naboj i na taj način podstiče rast gljivica.
Druga mogućnost uključuje sitne receptore na membranama gljivica, poznate kao mehanoreceptori. Ovi receptori, slični onima u ljudskoj koži koji pomažu pri dodiru, mogu reagovati na zvučne talase, što dovodi do niza biohemijskih reakcija koje aktiviraju gene odgovorne za rast.
„Moguće je da zvučni talasi stimulišu ove mehanoreceptore kod gljivica, što zatim pokreće niz biohemijskih događaja koji dovode do uključivanja ili isključivanja gena – na primer, onih koji su odgovorni za rast,” objasnio je Robinson.
Buduća istraživanja
Robinson je naglasio da, iako preliminarna istraživanja sugerišu da gljivice reaguju na zvuk, još uvek nije jasno da li to koristi i biljkama.
Sledeći korak, kako je rekao, bio bi da se istraži da li zvuk može uticati na celokupne mikrobne zajednice u zemljištu ili čak ubrzati procese obnove zemljišta.
„Možemo li uticati na mikrobne zajednice u zemljištu ili biljkama u celini? Možemo li ubrzati proces obnove zemljišta stimulacijom zemlje prirodnim zvučnim pejzažima? Kakav bi uticaj to moglo imati na faunu zemljišta? Mnoga važna pitanja nas čekaju,” rekao je Robinson.
Akustična stimulacija i rast biljaka
Prema istraživačima, rezultati ukazuju na to da akustična stimulacija utiče na rast gljivica koje podstiču rast biljaka i potencijalno poboljšava njihovu funkcionalnost.
„Mehanizam odgovoran za ovaj fenomen može biti stimulacija gljivičnih mehanoreceptora i/ili potencijalno piezoelektrični efekat; međutim, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ova hipoteza potvrdila,” navode stručnjaci.
„Naša nova studija ističe potencijal akustične stimulacije da promeni važne osobine gljivica, što bi se, uz dalji razvoj, moglo iskoristiti za pomoć u obnovi ekosistema i održivoj poljoprivredi.”
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
