Ubrzan ritam dana postao je standard. Jutarnja kafa pije se u prolazu, nega kože nanosi se mehanički, trening se odrađuje „na autopilotu“, a kretanje od tačke A do tačke B svodi se na brzo hodanje spuštene glave. Ideja da se „zastane i pomirišu ruže“ danas često deluje kao romantična, ali ne i praktična. Ipak, upravo te male, jednostavne radosti mogu da umire nervni sistem i pomognu da se osoba oseća smirenije, prisutnije i povezanije sa sobom.
„Zauzetost je često neizbežna, ali ne mora da deluje haotično kao što obično jeste“, kaže MK Klarkin, licencirani klinički socijalni radnik i izvršna klinička direktorka u organizaciji LifeStance Health. Usmeravanje pažnje na male užitke poznato je i kao savoring ili „hvatanje svetlucavih trenutaka“, što podrazumeva svesnu pažnju. Drugim rečima, nijedan trenutak nije suviše mali da bi se u njemu uživalo – a upravo ti sitni trenuci radosti mogu značajno da utiču na to kako se neko oseća iz dana u dan.
Šta kaže nauka o uživanju u jednostavnim zadovoljstvima?
Ešli Penja, licencirana klinička socijalna radnica i nacionalna izvršna direktorka organizacije Mission Connection, ističe da obraćanje pažnje na male užitke pomaže regulaciji nervnog sistema jer nas „usidruje“ u sadašnjem trenutku. To, posledično, smanjuje stres i anksioznost.
„Istraživanja pokazuju da aktiviranje čula, poput sluha, dodira ili mirisa pokreće parasimpatički nervni sistem i podstiče lučenje dopamina i serotonina“, objašnjava ona.
Ako se ova praksa uvede svakodnevno, raspoloženje se poboljšava, a osoba postaje emocionalno prisutnija. Klarkin dodaje da ti mali užici mogu biti veoma jednostavni: toplina šolje kafe u rukama ujutru, miris kiše pri izlasku iz kuće ili čak zadovoljstvo kada se pronađe poslednje slobodno parking mesto. U suštini, reč je o vežbanju zahvalnosti i usmeravanju pažnje na pozitivno iskustvo, što indirektno popravlja raspoloženje.
Šest jednostavnih zadovoljstava u kojima vredi uživati
Uživanje u malim stvarima ne zahteva dodavanje novih obaveza u raspored. Naprotiv – radi se o kratkoj pauzi, prisutnosti u trenutku i osluškivanju okruženja. Evo nekoliko jednostavnih užitaka koji su dostupni u svakom trenutku i u svako doba godine.
Boravak u prirodi
Od šumskih šetnji do laganog hodanja po komšiluku, brojna istraživanja potvrđuju da boravak u prirodi pozitivno utiče na blagostanje. Doživljaj je još snažniji kada se uključe sva čula – miris kiše, cvrkut ptica ili igra sunčevih zraka na cvetu.
„Upijanje tih detalja može biti prelepo čulno iskustvo i produbiti zahvalnost prema prirodi“, kaže savetnica za odnose dr Suzan Troter. „To može poboljšati raspoloženje i imati širi, pozitivan efekat na način na koji osoba prolazi kroz život.“
Omiljena pesma – bez multitaskinga
Slušanje omiljene pesme bez ikakvih drugih aktivnosti može biti snažno iskustvo. „Vredi obratiti pažnju na to koliko se instrumenata čuje u isto vreme“, predlaže Klarkin. Potpuno uranjanje u muziku i svesno uživanje u njoj bez paralelnih zadataka podstiče osećaj zahvalnosti i prisutnosti.
Meditacija tokom jela
Jelo je svakodnevna aktivnost, ali usporavanje i takozvana „meditacija tokom jela“ mogu da pretvore obrok u čulno iskustvo. To može biti bilo šta – od doručka kod kuće do dezerta u restoranu.
Meredit Berdmor, licencirana terapeutkinja, navodi primer čokolade: pre nego što je zagrize, zastane da oseti njen miris i zvuk omota pod prstima, a zatim obraća pažnju na teksturu, temperaturu i način na koji se topi u ustima. Tako se aktiviraju miris, dodir, sluh i ukus.
Pažnja na prijatan dodir
Izdvojiti pet minuta za osluškivanje telesnih senzacija može imati umirujući efekat. Držanje tople šolje, umotavanje u ćebe ili osećaj sunca na koži stvaraju fizičko uzemljenje koje smanjuje stres i podstiče osećaj smirenosti.
Vreme provedeno s dragim osobama
Ljudska povezanost ključna je za dobrobit. Istraživanja pokazuju da ljudi sa snažnim društvenim vezama žive duže i kvalitetnije. Svesno uživanje u vremenu provedenom sa porodicom ili prijateljima uz obraćanje pažnje na emocije i uzajamnost odnosa – može popraviti raspoloženje i ojačati otpornost na stres.
Svesno tuširanje
Tokom sledećeg tuširanja, vredi usporiti i obratiti pažnju na temperaturu vode, pritisak na koži i zvuk koji proizvodi. Vizualizacija vode koja „spira“ napetost i stres može dodatno pojačati efekat. Sa stanovišta nervnog sistema, ritmičan kontakt s vodom ima snažno umirujuće i regulišuće dejstvo.
Male promene u pažnji ne zahtevaju više vremena – samo drugačiji fokus. Upravo u tim kratkim, svesnim trenucima krije se potencijal da svaki dan bude barem malo bolji.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
