Sušenje veša napolju proteklih meseci nije bila uobičajena praksa, što zbog vetra, što zbog niskih temperatura…. Ali, da li je sušenje veša u zatvorenom prostoru zaista dobro rešenje?
Sušenje mokre odeće u prostorijama sa slabom ventilacijom može povećati količinu buđi u domu, što je povezano sa lošim zdravljem, pa čak i smrtnim ishodom u ekstremnim slučajevima.
Kada se buđ razvije u domu, može formirati crne ili zelene mrlje na zidovima i obezbediti neprijatan, ustajao miris. Ovo ne treba ignorisati, jer dugotrajna izloženost buđi može imati ozbiljne zdravstvene posledice.
Buđ je širok pojam za grupu gljivica koje proizvode sitne čestice zvane spore. Gljivice stvaraju spore kada im uslovi odgovaraju za rast, što uključuje niže temperature i visoku vlažnost vazduha.
Zbog toga se buđ češće pojavljuje na plafonima u kupatilima ili vlažnim zidovima, gde postoji više vode za taloženje i rast gljivičnih spora. Postoji mnogo vrsta buđi, a najčešći uzročnici problema u vlažnim domovima su penicilijum i aspergilus. Procene pokazuju da svakodnevno udišemo male količine spora ovih gljivica.
Srećom, naš imuni sistem je veoma efikasan u prepoznavanju i uništavanju gljivičnih spora, čime se ograničava broj gljivičnih infekcija pluća kod ljudi. Imune ćelije zvane makrofagi nalaze se u plućnim alveolama i uništavaju sve što udišemo, a može biti štetno, uključujući i gljivične spore.
Rizici za osobe sa oslabljenim imunim sistemom
Međutim, postoje ljudi čiji imuni sistem nije sposoban da ukloni gljivične spore, što može dovesti do opasnih infekcija ili pogoršanja postojućih zdravstvenih stanja, poput astme.
Osobe sa oslabljenim ili oštećenim imunitetom imaju veći rizik od ozbiljnih gljivičnih infekcija. Buđ poput aspergilusa može izazvati infekcije kod pacijenata sa smanjenom imunološkom funkcijom ili sa oštećenjima pluća uzrokovanim bolestima poput astme, cistične fibroze i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), koja se često javlja kod pušača.
Kod osoba sa astmom, imuni sistem preterano reaguje na okidače, uključujući gljivične spore, izazivajući upalu u plućima. Ova upala otežava disanje sužavajući disajne puteve. Isti imuni odgovor odgovoran je za simptome astme i alergijske reakcije, a gljivične spore mogu biti snažan okidač za neke ljude.
U ekstremnim slučajevima, gljivične spore ne izazivaju samo upalu već mogu prodrti u disajne puteve i blokirati ih, što može dovesti do krvarenja u plućima. To se dešava kada spore klijaju i formiraju duge niti zvane micelijum, koje stvaraju lepljive naslage u disajnim putevima i oštećuju plućno tkivo.
Rastuća otpornost na lekove
Infekcije izazvane aspergilusom leče se antifungalnim lekovima zvanim azoli, koji sprečavaju pravilan razvoj gljivičnih ćelija. Azoli su veoma efikasni, ali sve je više slučajeva otpornosti aspergilusa na ove lekove, što predstavlja ozbiljan problem.
Imamo ograničen broj antifungalnih lekova za lečenje infekcija izazvanih buđi, a razvoj otpornosti može značajno smanjiti dostupne opcije lečenja.
Otpornost na azole može se razviti kod pacijenata koji ih uzimaju duže vreme, ali istraživanja pokazuju da se otpornost češće razvija u prirodi, gde gljivice pretežno borave. To znači da pacijent može biti zaražen otpornom vrstom buđi i pre nego što mu je infekcija dijagnostikovana.
Razvoj otpornosti na antifungalne lekove u okruženju povezan je sa korišćenjem azola u poljoprivredi. Gljivične infekcije su veliki problem za useve, a biljke zahtevaju zaštitu na isti način kao i ljudi. Nažalost, isti lekovi koji se koriste u medicini primenjuju se i u poljoprivredi.
Klimatske promene takođe mogu doprineti otpornosti gljivica na lekove. Nedavna istraživanja pokazala su da izloženost visokim temperaturama može pomoći buđima da razviju otpornost na često propisivane antifungalne lekove.
Takođe su zabeleženi slučajevi pacijenata obolelih od vrsta buđi koje ranije nisu bile smatrane patogenima, delimično zato što nisu mogle da rastu na telesnoj temperaturi čoveka. To znači da bi sve više vrsta buđi moglo postati opasno po zdravlje i razviti otpornost na lekove.
Iako zdrav imuni sistem znači da tipična izloženost gljivičnim sporama neće izazvati zdravstvene probleme, udisanje velikih količina može biti smrtonosno i za zdrave osobe.
U 2020. godini, dvogodišnji Avab Išak preminuo je usled visoke izloženosti gljivičnim sporama, izazvane prekomernom vlagom i buđi u njegovom domu. Njegova smrt dovela je do usvajanja „Avabovog zakona“ u Velikoj Britaniji, koji obavezuje stanodavce da blagovremeno reaguju na probleme sa vlagom kako bi zaštitili zdravlje stanara.
Kako biste sprečili pojavu buđi u domu, važno je obezbediti dobru ventilaciju i smanjiti vlažnost vazduha, koristeći odvlaživač ili grejane stalke za sušenje veša tokom zime.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
