Hipokalcemija, odnosno nizak nivo kalcijuma u krvi, može izazvati simptome nedostatka kalcijuma kao što su bolovi u mišićima i umor. Da bi se povećali nivoi kalcijuma, lekar može da preporuči konzumiranje više namirnica bogatih kalcijumom ili uzimanje suplemenata.
Dugoročni nedostatak kalcijuma može dovesti do promena na zubima, katarakte, promena u mozgu i osteoporoze, koja uzrokuje krhkost kostiju.
Međutim, nedostatak kalcijuma možda neće izazvati rane simptome. Obično je blag, ali bez lečenja može postati opasan po život.
U ovom tekstu opisujemo kako sprečiti ili lečiti bolest nedostatka kalcijuma, kao i simptome i rizične grupe. Kalcijum je ključan za mnoge telesne funkcije, pa njegov nedostatak može imati široke efekte, uključujući na mišiće, kosti, zube, ali i na mentalno zdravlje.
Ako je nedovoljan unos kalcijuma odgovoran za nedostatak, obično nema ranih simptoma. Dugoročno, osoba može razviti osteopeniju, odnosno nizak nivo gustine kostiju. Bez lečenja, ovo može dovesti do osteoporoze, odnosno krhkosti kostiju.
Međutim, nedostatak kalcijuma uglavnom ne potiče iz ishrane — pretežno je posledica zdravstvenih problema ili tretmana, kao što su otkazivanje bubrega, uklanjanje želuca ili upotreba određenih lekova, poput diuretika.
Problemi sa mišićima
Oosoba sa nedostatkom kalcijuma može iskusiti:
bolove u mišićima, grčeve i spazme
bol u butinama i rukama pri hodanju ili pokretanju
utrnulost i peckanje u rukama, nogama, stopalima i oko usta
Ovi simptomi mogu dolaziti i odlaziti, ali obično ne nestaju tokom aktivnosti.
Teži simptomi mogu ukazivati na ozbiljniji nedostatak, koji može dovesti do:
konvulzija
aritmija
smrti
Ekstremni umor
Nizak nivo kalcijuma može izazvati ekstremni umor, što uključuje nedostatak energije i opšti osećaj usporenosti. Takođe može izazvati nesanicu.
Umor povezan sa nedostatkom kalcijuma može uključivati vrtoglavicu, ošamućenost i “moždanu maglu” — osećaj nedostatka fokusa, zaboravnost i konfuziju.
Simptomi na noktima i koži
Dugotrajan nedostatak kalcijuma može izazvati:
suvu kožu
suve, lomljive nokte
grubu kosu
alopeciju, koja uzrokuje opadanje kose u pečatima
ekcem, upalu kože koja izaziva svrab ili suve delove
psorijazu
Osteopenija i osteoporoza
Kosti skladište kalcijum, ali zahtevaju visoke nivoe da bi ostale snažne. Kada su ukupni nivoi kalcijuma niski, telo može povući deo kalcijuma iz kostiju, čineći ih krhkim i podložnim povredama.
Vremenom, nizak nivo kalcijuma može izazvati osteopeniju, smanjenje gustine minerala u kostima. Ovo može dovesti do osteoporoze, koja uzrokuje proređivanje kostiju, povećavajući rizik od preloma, kao i bol i probleme sa držanjem.
Razvoj osteoporoze i drugih komplikacija zbog nedostatka kalcijuma može potrajati godinama.
Teški PMS
Nizak nivo kalcijuma povezan je sa teškim predmenstrualnim sindromom (PMS).
U jednoj studiji iz 2017. godine, učesnici su prijavili poboljšano raspoloženje i smanjenje zadržavanja tečnosti nakon što su uzimali 500 miligrama kalcijuma dnevno tokom 2 meseca.
U drugoj studiji iz 2019. godine, istraživači su zaključili da nizak nivo vitamina D i kalcijuma u drugoj polovini menstrualnog ciklusa može doprineti simptomima PMS-a. Tim je predložio da suplementi mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
Problemi sa zubima
Kada telu nedostaje kalcijuma, povlači ga iz izvora poput zuba, što može dovesti do problema kao što su:
karijes
krhki zubi
iritacija desni
slabi zubni korenovi
Nedostatak kalcijuma kod beba može poremetiti razvoj zuba.
Depresija
Postoje dokazi da je nedostatak kalcijuma povezan sa poremećajima raspoloženja, uključujući depresiju, ali su potrebna dodatna istraživanja da bi se ovo potvrdilo.
Svako ko sumnja da nedostatak kalcijuma doprinosi simptomima depresije treba da se obrati lekaru. Nakon provere nivoa kalcijuma, lekar može preporučiti suplemente.
Kada se obratiti lekaru Svako ko ima simptome nedostatka kalcijuma treba da se konsultuje sa lekarom. Oni mogu uraditi testove i proveriti nivo kalcijuma u krvi.
Lekari definišu hipokalcemiju kao nivo kalcijuma u krvi ispod 8,8 miligrama po decilitru. Preporučeni dnevni unos kalcijuma za odrasle starosti od 19 do 50 godina je 1.000 mg. Starije osobe, žene iznad 51 i muškarci iznad 71 godine, treba da konzumiraju 1.200 mg kalcijuma dnevno.
Da li je nedostatak kalcijuma čest?
Iako stručnjaci još nisu utvrdili tačnu učestalost ovog nedostatka, grupe sa većim rizikom uključuju:
žene u postmenopauzi
osobe sa amenorejom, izostankom menstruacije
osobe sa netolerancijom na laktozu
osobe koje prate vegetarijansku ili vegansku ishranu
U Sjedinjenim Državama, devojčice starije od 4 godine, posebno adolescentkinje, i muškarci starosti od 9 do 18 godina ili stariji od 51 godinu takođe imaju povećan rizik od nedostatka kalcijuma.
Prema procenama iz 2015. godine, 3,5 milijarde ljudi širom sveta je u riziku od nedostatka kalcijuma zbog nedovoljnog unosa hrane.
Generalno, žene su manje sklone da unose dovoljne količine kalcijuma putem ishrane u poređenju sa muškarcima. Mnoge žene imaju nizak nivo kalcijuma, a da toga nisu ni svesne.
Lečenje i prevencija
Najsigurniji i najlakši način za lečenje ili prevenciju nedostatka kalcijuma je dodavanje više kalcijuma u ishranu.
Namirnice bogate kalcijumom uključuju:
mlečne proizvode, kao što su mleko, sir i jogurt
pasulj
smokve
brokoli
tofu
sojino mleko
spanać
žitarice obogaćene kalcijumom
orašaste plodove i semenke, uključujući bademe i susam
Pre uzimanja suplemenata kalcijuma, obavezno se posavetujte sa lekarom. Unos previše kalcijuma, stanje poznato kao hiperkalcemija, može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, bubrežnih kamenaca i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.
U slučajevima ozbiljnog nedostatka ili kada suplementi i promene u ishrani ne daju dovoljne rezultate, lekar može propisati injekcije kalcijuma.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
