Duboko u sebi, mnogi od nas nisu srećni. Brinemo za budućnost i pitamo se šta bi nam ta budućnost mogla doneti. Nažalost, samo razumevanje da smo nesrećni nije dovoljno. Da bismo nastavili sa svojim životima, moramo da razumemo šta izaziva ova osećanja, kaže Nik Vignal, psiholog i autor koji deli praktične savete o emocionalnom zdravlju i blagostanju.
Ovaj psiholog je predstavio tri najčešća osnovna uverenja koja su uzrok osećanja nesreće kod mnogih.
– Ako naučite da ih identifikujete u sopstvenom životu, moguće je pronaći nivo sreće za koji možda niste ni znali da je moguć – dodao je on.
1. Moram da se osećam dobro da bih radio teške stvari
Motivacija je, kaže Nick Vignal, smešna stvar. Kada imate motivaciju, puni ste energije, entuzijastični i zaista se osećate kao da možete sve:
Bilo da je dobra ili loša, motivacija je moćna sila u našim životima. Kada je prisutna, može da nas inspiriše da ostvarimo naše najluđe snove, a njeno odsustvo će nas obeshrabriti da učinimo i najmanji korak ka tim snovima. Ali evo male tajne koju većina ljudi ne zna: problem motivacije nema veze sa samom motivacijom, već sa vašim uverenjima o tome šta je motivacija – objašnjava psiholog.
– Većina ljudi veruje da je motivacija dar, nešto što nam univerzum s vremena na vreme velikodušno daje, a sve češće uskraćuje. Veruju da su ljudi sa ovim darom sposobni za velike stvari. A oni bez toga, oni su predodređeni za osrednjost ili neuspeh. Naravno, povremeno se osećamo „pogođeno“ motivacijom i neočekivano smo podstaknuti da preduzmemo ozbiljniju akciju, ali to je samo deo priče. Odnos između motivacije i akcije je dvosmerna ulica: dobro osećanje čini teške stvari lakšim za postizanje, ali rad na teškim stvarima dovodi do dobrog osećanja. Srećni ljudi veruju da se motivacija gradi, a ne daruje. To je nešto što je pod njihovom kontrolom – objašnjava Vignal.
– Oni znaju da je najbolji način da ostvare najvažnije ciljeve i težnje, od gubitka kilograma do izgradnje zadovoljavajućeg braka, da generišu stalan tok motivacije kroz rad na teškim, ali važnim stvarima, bez obzira na to kako se osećaju – dodao je on.
Morate, napominje on, sebi dokazati da je moguće da uradite teške stvari bez osećaja motivacije. I kao i sa svakim teškim izazovom, važno je početi sa malim i napredovati, postepeno gradeći samopouzdanje.
Evo primera:
Recimo da želite da vežbate prvo ujutru, skočite iz kreveta i odmah trčite 5 kilometara, verovatno nije dobra ideja. Umesto toga, samo se fokusirajte na ustajanje 15 minuta ranije nego inače. Nemojte ni razmišljati o vežbanju u ovom trenutku. Jednostavno dokažite sebi da uvek možete ustati iz kreveta malo ranije nego inače.
Kada to uradite, ustanite iz kreveta 30 minuta ranije. Zatim uradite 5 sklekova, a zatim 3 serije po pet sklekova. Kada vam to postane navika, pokušajte svako jutro da idete u šetnju od 10 minuta po komšiluku. Zatim produžite na 20 minuta. Zatim dodajte nekoliko 5-minutnih faza džogiranja u svoju šetnju.
– Srećni ljudi postavljaju izazovne ciljeve i idu ka njima bez obzira na to kako se osećaju. I srećni su upravo zbog svog uverenja da motivacija prati akciju, a ne obrnuto. Ako želite da budete srećniji, nemojte čekati da se pojavi motivacija. Naučite da je sami izgradite – savetuje psiholog.
2. Moram da budem strog prema sebi da bih bio uspešan
– Mnogi ljudi odrastaju verujući u ono što ja zovem teoriju motivacije „narednika za vežbanje“. Ideja je da ćemo postići bilo šta značajno u životu, od dobrih ocena do fudbalskih prvenstava, ako smo strogi prema sebi. Ovo obično liči na oštar, osuđujući razgovor sa samim sobom – kaže psiholog.
Primer:
Nakon što dobijete 4 na testu umesto 5 kojima ste se nadali, odmah pomislite: „Znao sam da je trebalo da učim taj dodatni sat. Tako sam lenj. Bolje da se saberem ili nikad neću upisati dobar koledž.
Dok se pripremate za intervju za novu poziciju na poslu, kažete sebi: „Bolje da ne zeznete ovo. Takva pozicija se pojavljuje jednom u nekoliko godina. Ne govori ništa glupo“.
Posle napornog dana sa decom, počinjete da se osećate kao loša mama: „Zašto ne možeš da budeš malo strpljivija sa decom? Da si bolja mama, verovatno ne bi bilo tako nemoguće i sve bi ovo bilo mnogo lakše.
– Kada je vaše osnovno uverenje da uspeh dolazi samo ako ste strogi prema sebi, lako je steći naviku negativnog razgovora sa sobom i zbog toga se osećati depresivno, anksiozno i jadno. Ali evo u čemu je stvar. Uspešni ljudi su uspešni uprkos negativnom samogovoru, a ne zbog toga – objasnio je ovaj stručnjak.
– Godinama radim kao terapeut i radim sa veoma uspešnim ljudima koji veruju da moraju biti strogi prema sebi ili će „izgubiti prednost“. Ali cena koju plaćaju za ovo uverenje je visoka: skoro stalni unutrašnji monolozi koji ih podsećaju da nisu dovoljno dobri i da nikada ne rade dovoljno naporno, što dovodi do anksioznosti i stresa. Rešenje za ovakve ljude je isto: ohrabrujem ih da eksperimentišu (u početku na male načine) sa otpuštanjem vere da će prestati da ostvaruju ciljeve i da će biti uspešni ako nisu strogi prema sebi. Rezultati su zapanjujući – nastavio je.
– Nikada nisam video da neko ide gore jer je prestao da krivi sebe. U velikoj većini vremena, njihov učinak (i sreća) vrtoglavo raste! Počinju da shvataju da su njihovi strahovi neosnovani i da zapravo imaju mnogo više energije i entuzijazma da usmere u svom poslu i životu kada prestanu da budu opterećeni hroničnim samoosuđivanjem – dodao je on.
Kaže da se hrabrost mora graditi polako.
– Na primer, možete da odete na taj nedeljni prodajni sastanak u ponedeljak ujutru opuštenije, bez ikakvog uobičajenog „navijanja“ i vidite šta će se desiti. Znak emocionalne zrelosti je napuštanje starih navika koje nam više ne služe, ma koliko smo kao deca mislili da su nam potrebne – savetuje on.
3. Moram da budem uspešan da bih se dopao ljudima
– Od svih destruktivnih fundamentalnih uverenja koja nas sputavaju na putu ka sreći, ovo je najtragičnije, a verovatno i najčešće. Uprkos svim stvarnim prednostima života u kulturi koja je orijentisana na postignuća, postoji ozbiljan psihološki sporedni efekat koji većina nas nikada ne uzima u obzir: težimo da vezujemo svoju vrednost za svoj uspeh, posebno naš materijalni uspeh kako ga definišu drugi ljudi. , objašnjava psiholog.
– Od kolevke do groba nas uče da se trud isplati i da će dovesti do uspeha, a potom i do sreće. Razni dobronamerni članovi porodice, nastavnici, prijatelji i mentori podstiču nas da idemo u prave škole i dobijemo pravu karijeru kako bismo postali uspešni, a zatim srećni. Problem je u tome što kao deca internalizujemo ovu poruku, ma koliko bila iracionalna, da smo vredni i voljeni samo ako smo uspešni. Naporan rad na uspehu je težnja vredna divljenja. Međutim, duboka je greška verovati da sreća sledi samo uspeh. Ovo je zaista tragičan put kroz život, verujući da vrediš samo ako si uspešan – naglasio je on.
– Svakodnevno u svojoj kliničkoj praksi radim sa mnogim materijalno uspešnim ljudima koji veruju da je uspeh jedini način da budemo voljeni i srećni. Ali to što ste neurohirurg vas ne čini mnogo srećnim ako mrzite da ste neurohirurg, bez obzira koliko ljudi misle da je to impresivno. Iako dostignuća svakako igraju ulogu u našoj sreći i samopoštovanju, opasno je u potpunosti zavisiti od njih. Kada ste toliko motivisani i opsednuti dostignućima da ne uspete da razvijete druge izvore sopstvene vrednosti, gubite svoj identitet – objasnio je on.
Istinska i trajna sreća, primećuje on, dolazi kada imamo snažan i fleksibilan osećaj sebe. Ona koja se hrani raznim delovima života, ne samo time koliko smo uspešni u poslu.
Važno je da negujemo važna prijateljstva, da se posvetimo hobijima i projektima koji nas čine srećnim. Takođe, važno je pomoći drugima, možda kroz volontiranje u dobrotvornoj organizaciji ili na bilo koji drugi način, navodi on, prenosi yourtango.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
