Građani već znaju pod kojim se lažnim imenima predstavljaju prevaranti koji ih ostavljaju bez para i letovanja na moru. Te podatake razmenjuju na društvenim mrežama. Znaju za Slađana koji vara već dve godine, a prijavljuju i neke za koje kažu da su prepredeniji. Koliko su pouzdane aplikacije i servisi za rezervaciju smeštaja u stranim državama i mogu li prevareni građani to ikome da prijave?
Ako letovanje na moru zakazujete preko društvenih mreža, može vam se desiti da umesto na krevetu, morate da spavate na plaži. Iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta kažu da je takvo rezervisanje vrlo rizično i da se svake godine dešava da neki turisti koji zakažu letovanje preko mreža, dođu u nepostojeći smeštaj.
„Godinama unazad ponavljamo da putem društvenih mreža i drugih informacionih sistema koji najčešće podsećaju na one najpoznatije, a to nisu, dolazi do takvih neprijatnih situacija. Mi znamo da ih ima nekoliko desetina svake godine, taj broj je sigurno i nekoliko puta veći jer veliki broj ljudi ne želi da se zna da su napravili takvu grešku i jednostavno pređu preko toga ili se eventualno obrate MUP-u“, kaže direktor Jute Aleksandar Seničić.
Treba imati u vidu da naš Zakon o turizmu ne može da pomogne kada je dogovor ostvaren sa osobom iz inostranstva.
„Ukoliko ugovarate sa strancima, onda podležete zakonima te zemlje gde se nalazi onaj sa kojim ste ugovorili uslove putovanja. Insistiramo na tome da se to radi preko onih koji imaju licencu, jer ćete na taj način ostvariti svoja prava“, ističe Seničić.
Jedino tako možete biti sigurni u relativno brzo i efikasno rešavanje problema. Bez toga, komplikacije su veoma izvesne.
„Imamo veliki broj poziva ljudi koji su na ovaj ili onaj način uplatili i nisu dobili uopšte ili su delimično dobili ono što je trebalo. Najčešće se na društvenim mrežama pojavljuju slike koje ne da nisu verne originalu, nego da se radi o potpuno drugačijim vilama, kućama, apartmanima u odnosu na ono što se na licu mesta daje. I u toj situaciji ni mi, niti bilo ko iz Srbije ne može da pomogne jer to je sad već neki lični ugovorni odnos“, objašnjava Seničić.
Prva adresa gde bi oštećeni trebalo da se javi je Turistička inspekcija, ali ipak treba biti realan jer niko ne garantuje uspeh. Najčešće, prevaranti nakon uplate isključe telefon, bace karticu i do njih je praktično, čak i za inspektore, nemoguće doći.
„Jako teško, jer postoje različiti aranžmani, odnosno različite vrste plaćanja gde se putnici navode da donose novac na ruke, da ne postoje tragovi plaćanja, teško je doći do administratora stranica, ne možemo da dođemo do fizičkog lica koje je organizator niti možemo da stupimo u kontakt s njim. Samim tim do tada već znamo da nema licencu“, ističe Dunja Đenić, pomoćnica ministra u Sektoru Turističke inspekcije.
Najbolja zaštita u ovom slučaju je saradnja sa licenciranom turističkom agencijom. Svaki drugi vid organizacije može potencijalno biti prevara i neprijatnost, a na odmoru to nikome nije potrebno.
Izvor: RTS
BONUS VIDEO
