Ipak, kako kaže, put do dresa najvećeg srpskog kluba nije bio posut ružama, jer je prošao sve rangove kako bi igrao najelitnije evropsko takmičenje, a kasnije i u inostranstvu.
GLAS: Jeste li mogli sanjati da ćete iz rodne Gajdobre i Bačke Palanke postati miljenik „delija“ i ostaviti upečatljiv trag u Crvenoj zvezdi?
VUKANOVIĆ: Put nije bio lak, iz svog sela, preko Čelareva i Bačke fudbalski put me je odveo u Kruševac. U Napretku mi je bilo lepo, tu sam odigrao fenomenalne dve i po godine i gde sam se osećao odlično. Videla me Crvena zvezda, iako sam imao dosta ponuda tada i iz inostranstva, ali kada te zove Zvezda to se ne može odbiti. Sve smo se dogovorili u 20 minuta. To su bile tri prelepe godine u Zvezdi.
GLAS: Dali ste gol i Partizanu, ipak onaj protiv Jang Bojsa pretpostavljam ostaće u trajnom sjećanju svim zvezdašima? Je li to najdraži Vaš trenutak u profesionalnoj karijeri?
VUKANOVIĆ: Taj gol za Ligu šampiona mi je najdraži. To se ne dešava svaki dan. Sa dosta rada i dosta muke smo došli do LŠ. Put nije bio lak, a moram da napomenem da su tu bili i naši verni navijači kao 12. igrač. Bio je tu i onaj antologijski meč protiv Kopenhagena. Prekretnica za evropski iskorak je taj meč protiv Jang Bojsa 1:1.
GLAS: Ko je na vas za četiri godine u Zvezdi ostavio upečatljiv trag. Ko je najveći majstor na terenu, bilo je tu puno dobrih igrača?
VUKANOVIĆ: Svake godine je bilo dobrih igrača, ali moram da izdvojim Marka Marina koji je veliki profesionalac i koji s loptom radi sve što zamislite. Tu su u svakom slučaju i Aleksandar Katai i Milan Ivanić koji mogu da igraju u ligama petica bez problema. Puno je prošlo i mladih igrača sa mnogo potencijala i biće ih sigurno puno i u budućnosti.
GLAS: Nakon Zvezde idete u Kinu? Kakav Vam se čini kvalitet fudbala u najmnogoljudnijoj zemlji na svijetu?
VUKANOVIĆ:Kada sam završio sa Zvezdom dobio sam ponudu iz Kine, jer sam imao želju da osjetim kakav je tamo kvalitet fudbala, ali i kako se živi. Nije kao u Evropi drugačiji je sistem fudbala, ali zadovoljan sam bio i sa uslovima i onim što sam osetio u ovoj zemlji. Tu je dosta poznatih igrača koji su igrali i u najvećim klubovima na svetu kao što su recimo Oskar i Felaini.
GLAS: Za klub Meizhou Hakka postigli ste devet golova. Po čemu pamtite taj period? Kako ste se navikli na njihovu hranu?
VUKANOVIĆ: Na početku nije bilo lako, pošto je bila i pandemija virusa korona i karantin. Moram reći da je trajao proces adaptacije, a drugačija je i hrana. Svakako da postoje i restorani sa evropskom, mada nije loša ni kineska, može se izabrati. Sve je drugačije, ali opet veliko i lepo iskustvo za mene.
GLAS: Sada je tu novi izazov. Katarski Um-Salal i odmah ste zatresli mrežu?
VUKANOVIĆ: Prva utakmica i odmah pobedonosni gol, baš me obradovao takav početak. I ova liga je kvalitetna, ima puno dobrih igrača kao što su Martinez, Kazorla, Pastore. U Kataru se igra dosta sporiji fudbal nego u Kini, ali opet stranci prave razliku baš kao i u Kini.
GLAS: Znamo da je folklor Vaša velika ljubav. Koliko je važno odrastati uz KUD da bismo sačuvali našu tradiciju i običaje?
VUKANOVIĆ: Fudbal i folklor moje su dvije velike ljubavi. Od 1999. godine pa evo do danas, član sam KUD-a „Blagoje Parović“ iz Gajdobre. Folklor nikad ne bih menjao, a čim sam u selu ili blizu uvek dođem. Sada spremamo i godišnji koncert 12. jula za Petrovdan, seosku slavu. Imamo turneje i međunarodna putovanja.
GLAS: Vučete korijene iz Hercegovine. Puno je poznatih koji su ovaj dio Srpske napustili, pa kasnije iz Vojvodine vinuli se u svjetske visine, posebno u sportu?
VUKANOVIĆ: Hercegovački geni i upornost koju imamo daju nam veliku šansu da napravimo ozbiljne rezultate. Niko nema upornost kao mi, po tome se razlikujemo od drugih. U celoj Hercegovini puno je moje rodbine, planiram ovo leto da dođem do Hercegovine kako imam malo dužu pauzu da vidim rodbinu.
GLAS: Vole li djeca dovoljno sport, ako vidimo da sve više koriste mobilne telefone, a malo vremena provode na igralištima?
VUKANOVIĆ: Ima i dalje dece koji vole sport, mada su telefoni i budalaštine uzele primat. Mislim da će se deca vremenom vratiti na terene, da uživaju uz sportu i folklor. Nadam se da će se to promeniti zbog idućih generacija.
Planovi
GLAS: Planovi za budućnost i da li će Aleksa Vukanović može još jednom obući dres Crvene zvezde?
VUKANOVIĆ: Nikad se ne zna da li ću doći u Zvezdu kao igrač, ali ono što je sigurno je da ću biti uvek na popularnom „severu“ kao navijač. Naravno da bih volio još jednom zaigrati u najdražem dresu, da čujem huk sa tribine i otrčim ka njima kada postignemo gol, ali nikad se ne zna. Zahvalan sam za sve što sam do sada imao i što sam uradio. Sve što sam pomislio, to mi se ostvarilo. Možda nekad završim i u ligama petice ko zna.
Izvor: Miloš Vasiljević, Glas Srpske
BONUS VIDEO
