Sladoled je mnogima omiljena ljetnja poslastica, od onih fabričkih do onih na točenje. Danas se mogu naći raznih ukusa, ali šta se dešava ako i kada pretjeramo sa sladoledom ili ga jedemo svaki dan?
Tamar Samuels, registrovana dijetetičarka za Jahu je rekla da oklijeva da označi bilo koju hranu (ili učestalost kojom se jede) kao „dobru“ ili „lošu“.
„To može da izazove osjećanja sramote, krivice i straha, što potencijalno može da dovede do nezdravog odnosa s hranom“, rekla je. Osim toga, svako ima svoje prehrambene potrebe koje mogu jako da se razlikuju od osobe do osobe.
I Megi Mihalzik, registrovana dijetetičarka ima sličan stav.
„Ne volim da klasifikujem jednu vrstu hrane kao lošu ili da ste ‘loši’ ako jedete to nešto, ali kao što znamo, postoji hranljivija hrana i manje hranljiva hrana“, rekla je i dodala da je sladoled kalorična hrana s visokim udjelom šećera i masti u kojoj se može uživati u umjerenim količinama. 
Na tržištu postoji mnogo sladoleda s mnogo različitih nutritivnih vrijednosti, stoga je uvijek važno da čitate etikete. Preporučena dnevna granica za unos šećera koju preporučuje Američko udruženje za srce nije veća od 36 g za muškarce i 25 g za žene. A što se tiče zasićenih masti, AHA ne preporučuje više od 13 g dnevno za nekoga na ishrani od 2.000 kalorija dnevno. Tako da jedna porcija sladoleda zauzima cijeli dan i šećera i zasićenih masti.
Registrovana dijetetičarka Еdvina Klark kaže da iako je istina da sladoled ima visok udio zasićenih masti i šećera, on može da bude svakodnevni dio zdrave ishrane.
Izvor: ATV
BONUS VIDEO
