Ljeto je stiglo. Vrućina udara u glavu. Jesmo li spremni? Imate li zgodno zmijsko tijelo?
Da? Bravo! A vi? Ne! Ma šta vas briga. Opustite se.
Ne znam kako vi, ali ja ne razmišljam o tome, nikada. Važno mi je da imam veliki šešir, a dupe ionako ni ne vidim. Nemam oči na leđima.
Uostalom, gdje to piše da ne smijemo stariti, šetati lagano svoj celulit i živjeti bez savršenih trbušnjaka? Gdje? Na društvenim mrežama, možda?
Vjerujete im? Ne znam kako ovo nježnije da vam kažem, ali ne budite blesavi. Svi se bave svima drugima osim sobom. Evo ovih dana prvi put mislim da ona narodna kletva „dabogda se sobom zabavio“ uopšte nije kletva. Da malo sebe pogledamo, neće nam škoditi. Da se zabavi svako malo sobom, a ne drugima. Tu posla baš ima. Bilo bi osvježavajuće, zar ne?
Slušajte sebe i ljude koji vas vole. I koje vi volite.
Prije nekoliko godina, moja prijateljica S, fotografkinja mi je predložila: „Ajde da te malo fotkam!“
Izbečila sam se u nju i rekla, ma ne znam. Ja uopšte ne mislim da sam fotogenična.
Njen odgovor je bio: „Ti si budala. Valjda ja znam.“
I bila je u pravu. Jer ljudi pored vas bolje vide. Odmaknu se i vide.
Jel’ ima neka fora da mi sami sebe bolje vidimo, makar kroz objektiv fotoaparata?
I bljesnemo u svojim očima. O da. Ima.
Samo ne očekujte da ću vam i ja reći, budite najbolja verzija sebe. Alergična sam na tu rečenicu. Ali važno je da se sami sebi jako sviđate. Toliko da kad stanete pred ogledalo i pogledate se, naglas kažete OPA. To sam naučila od malene kćerkice moje sestre kad mi je bila bukvalno do koljena. Mala A. stane pred ogledalo, podboči se, nasmiješi se svom odrazu i naglas kaže OPA! Samoj sebi. Nije ni znala da je posmatram.
Ajde da malo živimo bez grča. I nervoze. Ionako svi zajedno stojimo na stijeni koja lebdi svemirom.
Ponesite šešir, zaštitite se od prejakog sunca i iskoristite ljeto da izmislite sebe ponovo. Nisam prolupala, ne brinite. To se zove REINVENCIJA. I radi. Kunem vam se.
Kako možemo sebe ponovo izmisliti? Fino. I naučno je dokazano. Ništa ja tu ne izmišljam, osim što sam kao što vidite, ponovo izmislila sebe. I ludo je.
Ali prvo moramo da se izmaknemo iz vrtloga svakodnevnice. Da dobro osmotrimo sve.
Naručite neki koktel, ljeto je. I malo duže posmatrajte sve te figure na šahovskoj tabli vašeg života. Znate dobro koje su vam neophodne, a bez koji se može još lakše i opuštenije živjeti. I osobine, ali i osobe. Osmjehnite se kada ugledate nešto što vam se jako dopada. I recite naglas OPA. Isto uradite i sa svojom fotografijom. Vidjećete koliko je puno tih OPA.
I onda uklonite nebitne i stvari i ljude, sve ono što guši. Bljesnućete, ko zvijezda u nastajanju. Života mi.
A vi dobro znate šta vaš guši. I da ne razgledate svoj život.
Možete za početak samo sitnice premjestiti. Sve će poprimiti drugačiji obris, pa možda ukapirate kuda onda sa krupnim stvarima.
To vam je kao novi razmještaj knjiga, figurica, uspomena i namještaja u kući. Isto. Sve bude drugačije i djeluje novo. A nije.
Nisam sebi nikakve ciljeve postavljala, samo sam odbacivala nepotrebno. I ono što guši.
Do potpune jednostavnosti. Otkud baš sad da me uhvati jednostavnost?
Možda zato što ipak ništa nije grandioznije nego biti potpuno jednostavan.
Usput još da vam kažem, da Helen Miren ima divne savjete. Kao što su, da ne dozvolimo da drugi stvaraju pravila za nas. Jer kako život odmiče shvatite da je sve manje i manje pravila. Da možda i ne postoje. Nego ljude zarobe navike i misle da će se svijet raspasti ako ih se ne drže. A neće. Iskoračiš iz začaranog kruga. I ništa. Svijet i dalje postoji.
U ovom, često pregorkom svijetu današnjice, pronađite svoj umami, okus koji stvara harmoniju. I ne čuvajte ništa za specijalne prilike. Ni odjeću, ni osjećanja, ni obuću, ni osmijehe, a ni nakit. Nosite sve kad god poželite. Bukvalno sve. I hoću da čujem glasno OPA svaki put kad vidite sebe.
Ovih dana, biti živ je specijalna prilika.
Chic Vanilica
Knjiga VANILICA U CIRKUSU
Izvor: Nezavisne
BONUS VIDEO
