Količine kvalitetnog uglja u gatačkom rudokopu iscrpljene su u prethodne četiri decenije, zbog čega rudari danas kopaju onaj lošijeg kvaliteta.
Riječ je o tzv.povlatnoj zoni, opterećenoj proslojcima gline i laporca. Uspiju da obezbijede maksimalno potrebe za dva dana.
– Pritisak na ljude koji rade ovdje je ogroman, Rudnik je najteža karika, kada je potrebno obezbijediti osam hiljada tona uglja lošeg kvaliteta – rekao je Sreten Beatović, rukovodilac proizvodnje, Rudnika Gacko.
Iako je prvobitno projektovani životni vijek Termoelektrane istekao, iz rukovodstva preduzeća stiže odričan odgovor – radni vijek, uz modernizaciju i ulaganja, može biti produžen.
Blok ne smije stati, a razloga je više.
– Iz ugla energetske stabilnosti, to je objekat koji ne bi smio nikako biti zatvoren, Republika Srpske nije spremna za zelenu agendu, nisam protiv zelene energije – naveo je Maksim Skoko, v.d. direktora ZP Rudnik i Termoelektrana Gacko.
– Mogu da kažem da će tržište neko ko će odrediti životni vijek, nameće se dekarbonizacija, procjene su da će narednih 5, 10, 15 godina ta cijena pasti ispod proizvodne cijene u Tetmoelektrani – dodao je Ivan Koprivica, izvršni direktor za tehničke poslove Elektroprivreda Republike Srpske, Trebinje.
Trenutna eksploatacija zahtijeva veći broj ljudstva i transportne mehanizacije.
Da bi smanjili troškove i vrijeme, rudari moraju da izmjeste trakasti transporter uglja do glavnog kopa. Posljedice uglja lošeg kvaliteta osjećaju i u Termoelektrani.
– Osnovna posljedica lošeg kvaliteta uglja je niska proizvodnja električne energije, loš kvalitet povlači velike količine pepela, prošle godine imali smo velike probleme – upozorio je Saša Nikolić, rukovodilac RЈ Termoelektrana, Gacko.
Da bi smanjili upotrebu velikih količina mazuta za sagorijevanje uglja, u planu je instaliranje jedinstvene opreme za prečišćavanje uglja. Projekat su podržali Elektroprivreda i Ministarstvo.
– Matično preduzeće preuzelo je obavezu, kreditiraće taj projekat koji će se za tri do četiri godine isplatiti, u odnosu koliko sada novca izdvajamo za mazut i koliko gubimo na snazi – pojasnio je Koprivica.
Za to vrijeme, treba riješiti problem ulaznih troškova za proizvodnju kilovatčasa termo eneegije i uskladiti proces dekarbonizacije s evropskim direktivama.
Izvor: RTRS
BONUS VIDEO
