Treće izdanje „Trebinje Jazz festivala“ trebalo bi da bude zatvoreno večeras koncertom sastava iz Srbije „Kanda, Kodža i Nebojša“ u „Underground rock baru“, a kako su naveli organizatori, njihov nastup obilježiće nešto drugačiji repertoar od standardnog, sa aranžmanima prilagođenim netipičnoj festivalskoj orijentaciji kada je KKN u pitanju.
„Kanda, Kodža i Nebojša“ je grupa koja na domaćoj sceni djeluje od 1991. godine. Trenutni sastav čine Oliver Nektarijević – vokal, Nenad Pejović – gitara, Janko Mostarlić – gitara, Boško Stanojević – bas i Vladan Rajović – bubnjevi, a na trebinjskom koncertu će im se pridružiti Aca Pejčić na saksofonu i klaviru.
Tokom više od tri decenije, koliko postoje na domaćoj sceni, prošli su razne faze, ali se od prvog albuma „Guarda Toma!“, pa sve do posljednjeg „Beton“ zadržao zvuk karakterističan za „Kandu, Kodžu i Nebojšu“.
Gitarista Nenad Pejović u intervjuu za „Nezavisne“ govori o repertoaru koji pripremaju za trebinjsku publiku, stanju u rok i alternativnoj muzici, publici i planovima za buduće dane.
NN: Nastupate na „Trebinje Jazz festivalu“, a možemo slobodno reći da niste među prvim imenima kojih se sjetimo kada pomislimo na festival džez muzike. Kakav repertoar pripremate tim povodom i kako ćete se uklopiti u ovakav festival?
PEJOVIĆ: Rokenrol, džez i bluz imaju isti koren i čini mi se da se publika ovih žanrova ne razlikuje suštinski međusobno, a manje-više svi u bendu smo cenili i slušali džez. Sad to ne znači da ćemo „džezirati“ aranžmane pesama koje sviramo, ali ćemo više nego inače povećati stepen slobode u svirci, posebno jer nekolicina pesama koje su deo standardnog repertoara uvek otvaraju razne mogućnosti improvizovanja na licu mesta. Svakako nam je drago da smo dobili poziv sa jednog džez festivala, a u Trebinju nismo nastupali skoro deset godina, verujem da će veče biti posebno.
NN: Najavljeno je da će vam se pridružiti Aca Pejčić na saksofonu i klaviru, na koji način će doprinijeti nastupu?
PEJOVIĆ: Aca je sa nama nastupio na solidnom broju svirki u poslednjih godinu dana, isprva akustičnim, potom i na nekoliko električnih koncerata, odlično se snalazi na više instrumenata i s njim na sceni se svakako povećava stepen sviračke slobode. Drugo, probe i svirke, i uopšte saradnja sa njim protiče u prijatnoj atmosferi, to uvek osveži bend, kao na primer kad je Bili Preston zasvirao sa „Beatlesima“ u „Get Back“ fazi.
NN: Improvizacija je glavna odlika džeza, koliko sebi slobode dajete na nastupima uživo, da li je improvizacija rezervisana samo za svirke iza scene?
PEJOVIĆ: Mislim da nikad nismo odsvirali dva potpuno identična koncerta, iako su u našoj muzici aranžmani strože postavljeni nego u džezu, između ostalog i jer puštamo da se aranžmani menjaju kroz vreme, kao i sam repertoar koji sviramo. Ja mislim da, recimo, nikad nisam odsvirao isti solo u „Devetom životu“ ili „Danas nebo silazi u grad“, ima nekoliko fraza koje su uvek tu, ali generalno je sviranje u tim delovima obično u priličnoj meri „fri“ i to bi verovatno svako od nas petorice mogao da kaže za svoj doprinos zvučnoj slici. Opet, i najluđe improvizacije Koltrejna, Majlsa ili Alberta Ajlera imaju maltene kanonski postavljenu osnovu od koje se polazi ka stratosferi.
NN: Rok scena današnjice nije ni blizu onome što je bila u vrijeme kada je nastao sastav „Kanda, Kodža i Nebojša“. Kako vidite budućnost kada je riječ o alternativnoj sceni?
PEJOVIĆ: Možda sam nerazumni optimista, ali vidim budućnost, a mogu da pretpostavim da će biti po meri svog vremena i da će izražavati stvaralačku slobodu koju čovek nosi u sebi. Ni rok scena, niti išta drugo nije kao pre nekoliko decenija, ali danas kad smo svi manje-više umreženi, mogućnost povezivanja ljudi sa cele planete na bazi muzičkog senzibiliteta i srodnih stavova veća je iz dana u dan, a verujem da će i na totalitarnom horizontu budućnosti, kojoj izgleda svi hrlimo, biti dovoljno alternativnih duša željnih nečeg drugačijeg, kao što je to bilo u periodu 1977- 1991. godine.
NN: Koje je vrijeme bilo tematski plodnije za stvaranje novih pjesama, turbulentne devedesete ili današnja parodija koju živimo?
PEJOVIĆ: Mislim da to nema neke preterane veze sa pristupom stvaranju, radiš ono što te interesuje i što voliš na najbolji mogući način. Verujem da je svima nama koji smo u svojim najlepšim i najnevinijim godinama prošli kroz tu famoznu poslednju dekadu 20. veka muzika predstavljala sigurnu kuću, a to je i danas. I mislim da, osim te muzike koju smo svirali i slušali, i nema puno drugih razloga da se ta decenija naziva blistavom. Današnjicu opet ne vidim kao parodiju, i tokom devedesetih je provejavalo gledište da je to vreme farsa u odnosu na četrdesete, ili u muzici koja je tada nastajala u odnosu na zanesene osamdesete, a, eto, danas je ta muzika jedna od retkih stvari vrednih pamćenja.
NN: Bili ste vrlo aktivni i jasni u stavovima za vrijeme Slobodana Miloševića, koliko su danas bendovi društveno angažovani u poređenju sa tim vremenom i koliko se mogućnost dolaska glasa do šireg auditorijuma promijenila?
PEJOVIĆ: Veoma se razlikuju ta dva perioda, ne samo u tom geopolitičkom kontekstu, nego i u pogledu prevladavanja masovne nad popularnom kulturom, iz koje mi dolazimo, internet dosta menja tu paradigmu privatno-javno. Deluje da je danas smanjena mogućnost provokacije, ali opet, stasavaju nove snage i okupljaju svoju publiku i, iako sve to prolazi ispod tradicionalnog medijskog radara u kome je muzika samo buka koja smeta, kad dosegnu svoj pik, mislim da će to biti i te kako primećeno.
NN: Bend je imao pauzu od 2001. do 2003. godine, koliko su česte stvaralačke pauze i zamor u svijetu muzike, šta je potrebno da bi nastale nove pjesme?
PEJOVIĆ: Ključno je da se ljudi u grupi međusobno razumeju u meri koja im dozvoljava da se individualno maksimalno realizuju u novoj muzici, da su u pogledu zajedničkog cilja na istoj frekvenci. Zamori i blokade dođu i odu, kad si sa ljudima u bendu na istom talasu, lakše se, čini mi se, prevazilaze te faze.
NN: Na koji način se u današnje vrijeme dolazi do nove publike, šta se sve na tom pitanju promijenilo za ovih 30 i kusur godina?
PEJOVIĆ: U našem slučaju to je proveren metod – što više koncertiranja, i stvaranje i objavljivanje nove muzike. Web može da olakša promociju i afirmaciju, ali bez muzike i pesama iza kojih se stoji, priča bi se svela na prodaju magle na mrežama.
NN: Kakvi su vam planovi za budućnost u profesionalnom smislu?
PEJOVIĆ: Imamo još nekoliko dogovorenih nastupa pre pauze u septembru, a potom ćemo videti kako
BONUS VIDEO
