Pandemija virusa korona nije uspjela lani da pomrsi konce baš svim privrednicima, što potvrđuje rast neto dobiti od oko 332 miliona KM, međutim, gorak ukus ostavlja podatak da ima i onih koji nisu uspjeli da isplivaju iz krize pa su završili u minusu teškom skoro 600 miliona maraka.
U Agenciji za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) navode da su finansijske izvještaje za prošlu godinu predala 10.442 pravna lica, što je za 197 više u odnosu na godinu ranije. U strukturi preduzeća većinu ili 43,21 odsto činila su mala preduzeća.
Prema njihovim podacima, ukupni prihodi iznosili su 24,4 milijarde maraka, što je za 15,75 odsto više u odnosu na godinu ranije. Istovremeno porasli su i ukupni rashodi za 16,33 odsto i iznosili su 22,5 milijardi maraka.
– Ukupan neto dobitak iznosio je 2,25 milijardi maraka, što je za 17,25 odsto više u odnosu na 2020. godinu – pokazuju podaci APIF-a. Osim toga, lani je porastao i neto gubitak za 62,84 odsto i iznosio je nešto više od 599 miliona maraka.
Privreda je lani uvećala i kapital za oko šest procenata te je iznosio nešto više od 23 milijarde maraka.
Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević rekao je za “Glas” da i ovi podaci pokazuju da je prošla godina bila godina oporavka domaće privrede nakon problema uzrokovanih pandemijom virusa korona.
– Ako posmatramo strukturu preduzeća koja su ostvarila neto dobitak, među 100 najvećih mali broj je onih iz prerađivačke industrije. S druge strane, vidimo da je porastao i neto gubitak i očigledno je da pojedina preduzeća, nažalost, zbog složenih uslova poslovanja nisu uspjela da se izbore sa svim problemima, što je uzrokovalo pad – rekao je Blagojević.
Ekonomista Goran Radivojac rekao je za “Glas Srpske” da je ovo logičan rezultat imajući u vidu sve poteškoće poslovanja sa kojima se privreda susrela usljed pandemije virusa korona.
– I mnogo uspješnije, jače i bolje privrede od naše su patile zbog nedostatka sirovine i nefunkcionalnosti tržišta. Prioritet je bio sačuvati zdravlje i živote ljudi, tako da je ovakav rezultat privrede dobrim dijelom očekivan. Kakva je situacija bila, dobro smo i prošli – istakao je Radivojac.
Obaveze
Prema podacima APIF-a, dugoročne obaveze prošle godine iznosile su 6,7 milijardi maraka i smanjene su za 2,02 odsto u odnosu na 2020. godinu, dok su kratkoročne obaveze povećane za 10,69 odsto i iznosile su 11,6 milijardi maraka. Koeficijent tekuće likvidnosti iznosio je 1,2, što je više u odnosu na 2020. godinu, kada je iznosio 1,1.