Više od devedeset godina je protutnjalo od kada je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović postavio kamen temeljac za izgradnju železničke pruge uskog koloseka Čapljina – Trebinje – Bileća – Nikšić. Bilo je to 5. septembra 1935. godine. Ova žila kucavica koja je bila od životnog značaja za krajeve kroz koje je prolazila ukinuta je u junu 1976. godine, posle 38 godina saobraćaja.
Hroničari su zapisali da je iz Nikšića ovom prugom poslednji put, 29. maja 1976. u 13 sati i 18 minuta pošao motorni voz broj 3.420, kojim je upravljao mašinovođa Neđo Galić.
Povodom ovog jubileja, proteklih dana je u galeriji Dvorca kralja Nikole I Petrovića u Nikšiću otvorena je izložba fotografija „Dolazak železnice u Nikšić“, u organizaciji ustanove Muzeji i galerije Nikšić i lokalne uprave.
Dokumentarna reminiscencija jednog vremena – izložba fotografija upućuje na jedan od značajnijih perioda razvoja Nikšića i Bileće i njihovog povezivanja preko Trebinja sa Čapljinom i regionom. Da obeležvanje ovakvih jubileja ima dublje značenje smatra predsednik Opštine Nikšić Marko Kovačević.
– I ova izuzetna izložba pokazuje da smo utemeljeni u prošlosti, ali smo uradili i nešto za budućnost našeg grada. Ugledajući se na ove svetle primere, na naše pretke, gradimo novu budućnost, koja je stigla u Nikšić sa titulom Evropske prestonice kulture za 2030. godinu, koju želimo da posvetimo svim onim ljudima koji su radili na izgradnji ove pruge – kazao je Kovačević otvarajući izložbu.
Čovek kroz čiji kraj (Petroviće) je prolazio čuveni „ćira“ i čiju „brzinu“ je osetio, prof. dr Tripko Draganić, podsetio je na tehničke i istorijske aspekte izgradnje pruge.
Sledi obnova nekadašnje trase?
U okviru evropskih infrastrukturnih planova razmatra se obnova nekadašnje trase Čapljina – Trebinje – Bileća – Nikšić.
– Postoji projekat koji je naručila Evropska komisija pre 14 godina. Oni taj železnički pravac vide kao deo budućeg Jadransko-jonskog koridora, važnog saobraćajnog pravca koji bi povezivao obalu Jadrana. Ukupna vrednost tog projekta je 810 miliona evra – kaže Tripko Draganić.
– Na tom poslu dnevno je bilo angažovano do dve hiljade radnika, uglavnom domicilnog stanovništva. Pruga je bila širine 0,76 m, kao i druge pruge u kraljevini, uskog koloseka. Trasa je prolazila kroz veoma nepristupačne predele, bez prilaznih puteva i izvora. Građene su cisterne za vodu, a posebno treba napomenuti da za vreme gradnje ove pruge, nije bilo ni jedne građevinske mašine!
Pored stajališta, izgrađeno je i šest stanica, sa staničnim zgradama, službenim objektima i stanovi za železničare. Stanice Petrovići, Vilusi, Podbožur, Trubjela, Stuba i Nikšić, bile su izgrađene od veoma kvalitetnog kamena iz majdana planine Stražište. Pruga od Bileće do Nikšića, dužine 71,3 km svečano je otvorena 12.jula 1938. godine – rekao je Draganić.
Za ovu izložbu, od 350 fotografija, odabrano je njih 90, koje na reprezentativan način pokazuju dolazak železnice u Nikšić. Izloženo je i nekoliko fotografija kako je gradnja tekla u Trebinju i Bileći. U muzejima i arhivima u Herceg Novom, Dubrovniku, Mostaru, Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Budimpešti i Beču, koautor izložbe i autor više knjiga o železnici, Josip Veber, pronašao je u pisanim tragovima o železnici.
Direktorka ustanove Muzeji i galerije Nikšić, Vesna Todorović podsetila je da je za Nikšićane veoma važan taj odnos sa braćom Hercegovcima i da nije slučajno što je prva pruga povezala Bileću i Nikšić.
Izvor: Novosti.rs
BONUS VIDEO
