To nije samo ekološka, već i zdravstvena katastrofa. Postoji li uopšte dobar razlog da se i dalje jede meso?
Svake godine širom sveta od kardiovaskularnih bolesti umre 17 miliona ljudi: povišen krvni pritisak, srčana aritmija, ateroskleroza ili srčani udar. Razvijene nacije posebno se bore sa sve većim brojem ljudi koji pate od tih bolesti povezanih s ishranom. Tu su i gojaznost, šećerna bolest, kao i neke vrste kancera. A krivci su: previše šećera, alkohol i duvan. I previše mesa.
„Pandemija je pogodila društva s poremećajima u ishrani“, kaže farmakolog i nutricionista Martin Zmolih sa Instituta za nutricionističku medicinu pri Univerzitetu u Libeku.
Prema studiji „Atlas mesa“ koju su objavili Fondacija Hajnrih Bel i BUND 2021, globalna potrošnja mesa se u poslednjih 20 godina udvostručila. U 2018. pojedeno je 360 miliona tona. To ne samo da ima razorne efekte na emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, na biodiverzitet i potrošnju vode, već se od toga ljudi u pravom smislu reči razboljevaju.
Koje bolesti uzrokuje konzumacija mesa?
Valter Vilet se već 40 godina bavi istraživanjem odnosa ishrane, bolesti i zdravlja. On je profesor epidemiologije i nutricionizma u Školi javnog zdravlja u Bostonu pri univerzitetu Harvard. Na pitanje o glavnim zdravstvenim problemima uzrokovanim konzumacijom mesa, on navodi kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2. Posebno veliku štetu, kaže, nanosi crveno meso, odnosno ono koje dolazi od goveda, svinja, jagnjadi ili koza.
„Crveno meso je bogato zasićenim mastima koje podižu LDL-holesterol u krvi i definitivno je uzrok srčanih udara“, kaže Vilet. Istovremeno, crveno meso gotovo da ne sadrži višestruko nezasićene masne kiseline koje smanjuju nivoe masti u krvi, a time i rizik od srčanih bolesti.
Crveno meso povećava rizik koji je već dobro poznat kardiolozima: trimetilamin oksid ili skraćeno TMAO. To dovodi do abnormalnog nakupljanja holesterola i drugih masti u arterijama, što se naziva ateroskleroza. Prema američkoj studiji iz 2019, prvi znaci ateroskleroze postaju vidljivi nakon kratkotrajne ekstremne konzumacije crvenog mesa. „Ekstremno“ u ovom slučaju znači dve porcije mesa dnevno – što mnogima u Evropi veoma lako polazi od ruke.
Istraživači takođe sumnjaju da konzumacija crvenog mesa narušava funkciju bubrega. Oni su uočili da su bubrezi bili manje efikasni u uklanjanju TMAO nakon mesnog obroka.
Meso povećava rizik od dijabetesa tipa 2
Valter Vilet bio je angažovan u nekim studijama koje su istraživale vezu između konzumiranja mesa i dijabetesa mellitusa, poznatog i kao dijabetes tipa 2. Prema tim istraživanjima, crveno meso posebno podstiče razvoj dijabetesa. Vilet i njegove kolege takođe su otkrili vezu između mesa na žaru ili pečenog mesa i povećanog rizika od dijabetesa. Rezultat se odnosi ne samo na goveđi odrezak, već i na pileći batak.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od šećerne bolesti boluje oko 60 miliona ljudi u Evropi – s tendencijom rasta. Dijabetes se „u velikoj meri može izbeći zdravom ishranom i dovoljnom fizičkom aktivnošću“, navodi SZO na svojoj internet-stranici.
Ali meso je samo jedan faktor. „Izostavljanje mesa iz ishrane, a da se i dalje konzumiraju napici zaslađeni šećerom, nema nijednu zdravstvenu korist“, kaže Vilet. „Svako ko jede samo pomfrit i Koka-kolu može da u isto vreme bude i vegetarijanac i dijabetičar.“
Da li je meso kancerogeno?
Različite studije dokazale su povezanost rizika od razvoja određenih vrsta kancera i konzumacije mesa. I tu je posebno problematično crveno i prerađeno meso, uključujući i kobasice, šunke i salame.
Međutim, 2019. godine na naslovnim stranama osvanula je publikacija tima naučnika iz takozvanog konzorcijuma NutriRECS, u kojoj se preporučuje odraslima da i dalje konzumiraju crveno i prerađeno meso kao i do tada. Publikacija je izazvala kritike stručnjaka, jer su, kako pišu i sami autori, preporuke zasnovane na izuzetno slabim dokazima.
Zapravo, tri od pet meta-analiza koje su autori konzorcijuma koristili kao osnovu za svoju preporuku, utvrdile su da crveno i prerađeno meso dovode do veće smrtnosti od kancera.
Druga meta-analiza iz 2021. takođe je došla do zaključka da česta konzumacija mesa značajno povećava rizik od raka dojke i debelog creva, na primer. Druge kancerogene materije takođe nastaju prilikom pečenja ili roštiljanja.
Može li se odreći mesa?
Mnogi ljudi još uvek veruju da je meso jednostavno deo zdrave ishrane. To jeste istina u regionima u kojima je teško uzgajati povrće i mahunasto povrće, i gde se ljudi oslanjaju na hranjive materije koje im daje meso njihovih životinja.
„Naravno, meso ima i vrijedne sastojke“, slaže se Valter Vilet. Pileće meso je manje štetno od crvenog, a riba takođe može da doprinese zdravoj ishrani. Niko ne mora u potpunosti da se odrekne mesa i životinjskih proizvoda da bi ostao zdrav.
„Najbolja stvar je, međutim, pretežno biljna ishrana“, kaže nutricionista. Orašasti plodovi, mahunarke i proizvodi od soje su dobri izvori proteina. Povrće je takođe bogato vlaknima, što je važno za zdravlje creva.
Dakle, koji dobar razlog postoji da se jede meso? „U industrijalizovanim zemljama ne postoji nijedan razlog“, kaže nutricionista Martin Zmolih.
Nedavno objavljena studija Univerziteta u Bonnu dolazi do zaključka da se potrošnja mesa samo u Evropi mora smanjiti za najmanje 75 odsto ako se želi da se postignu klimatski ciljevi.
Iako raste broj vegetarijanaca i vegana, raste i globalna konzumacija mesa. Životinjama je potrebna hrana, voda i zemlja. Globalne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte iz proizvodnje mesa i životinjskih proizvoda dvostruko su veće od onih iz proizvodnje biljne hrane, pokazala je jedna studija iz 2021. Gotovo 60 odsto emisija štetnih po klimu u prehrambenom sektoru može se pripisati proizvodnji životinjskih proizvoda.
Valter Vilet zato smatra da su moraju uzeti u obzir ekološke posledice konzumiranja mesa. Jer, kaže, „nema zdravih ljudi bez zdrave planete“.
Izvor: Glas Srpske
BONUS VIDEO
