Testirajte vina, ali iz adekvatne čaše! Jer, ništa od pravog ukusa i arome ukoliko napravite pogrešan izbor. Da li znate da vino u tom slučaju „pati”? I, kako kaže Georg Riedel, utemeljitelj najpoznatije austrijske marke kristala: “Život je suviše kratak da bismo pili vino iz bilo kakve čaše!”
Pravilan odabir doprinosi da se iz vina izvuku i istaknu sve glavne karakteristike ukusa, pre svega aroma i harmonija. Suprotno, pogrešan izbor čaše drastično će oštetiti kvalitet vina.
Čaše za vino datiraju još iz XV veka, a 1958. godine Riedel je napravio posebnu čašu za barona Rotschielda, koja je danas izložena u Njujorku, u Muzeju moderne umetnosti. Tada je prvi put napravljena i linija čaša za tačno određene vrste vina, a 1974. godine ona se pojavljuje na tržištu pod nazivom Sommelier line.
Tanka je linija između oblika čaše i sorte grožđa. Sorta određuje formu, a ona deluje na sadržaj.
Dobrim vinskim čašama smatraju se čaše od bezbojnog stakla, bez bilo kakvih aplikacija. Tanje staklo namenjeno je lakšim, belim vinima, dok nešto deblje odgovara težim, punijim crvenim vinima.
Svaka čaša mora da ima odgovarajuću dršku. Ona je nešto duža kod čaša za bela, u odnosu na čaše za crvena vina. Dugačka i tanka drška olakšava kruženje vina. Na taj način vino dolazi u kontakt sa kiseonikom i oslobađa mirise.
1. Barolo – Pinot Noir
2.Burgundy (white), Chardonnay, Corton-Charlemagne, Meursault, Montrachet, Pouilly-Fuisse
3.Burgundy, Barolo, Barbaresco
4. Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Merlot
5. Chablis-Chardonnay-Mature Bordeaux
6. Chianti, Zinfandel , Lambrusco, Montepulciano, Bardolino, Beaujolais Nouveau
7. Gruner Veltliner, Orvieto Classico, Pinot (Blanc, Grigio, Gris), Riesling (Kabinett), Sylvaner, Vernaccia
8. Riesling, Sauvignon blanc
9. Syrah, Amarone, Barbera,Grenache, Malbec, Mourvedre
Telo čaše može biti različitog oblika i zapremine. Čaše za bela vina su uže i u gornjem delu se više sužavaju, za razliku od onih za crvena vina koje su veće zapremine i šire pri vrhu. Razlog manje zapremine čaša za belo vino je temperatura. Belo vino pije se hladnije i tako se manje količine mogu ispiti pre nego što se ono zagreje. Naglašenije sužavanje pri vrhu, pored koncentrisanja mirisnih materija, onemogućava veći dodir vina sa kiseonikom (sprečava oksidaciju) i veći gubitak ugljen-dioksida.
Bitan trenutak je i nalivanje vina. Veoma je neukusno nalivati vino do samog vrha čaše. Izuzetak čine šampanjske čaše. Ukoliko se služi belo vino, ono se naliva u čašu najviše 60% od njene ukupne zapremine. Crvena vina ne treba nalivati više od 40% zapremine čaše. Takođe, čašu ne bi trebalo dodirivati rukama, jer se tako može izmeniti temperatura vina.
Izvor: vino.rs
BONUS VIDEO
