Naučnici već godinama sprovode eksperimente kako bi otkrili može li bilo šta sa Zemlje da opstane u surovim uslovima Marsa.
Na crvenoj planeti prosečna temperatura iznosi –63°C, a ni tokom leta ne prelazi tačku mržnjenja osim možda na ekvatoru. Atmosferski pritisak tamo je jednak onom koji na Zemlji vlada na visini od 35 kilometara, daleko iznad leta putničkih aviona.
Uz to, atmosfera je gotovo potpuno sastavljena od ugljen-dioksida, sa tek tragovima kiseonika. Ako tome dodamo i nivo zračenja koji je 400 puta viši nego na Zemlji, i činjenicu da tečne vode gotovo da nema, jasno je da Mars nije mesto za nežne organizme.
Ko sve može da preživi Mars?
Uprkos svemu, nekoliko zemaljskih organizama pokazalo je iznenađujuću otpornost. Evropska svemirska agencija sprovela je od 2008. do 2016. godine niz eksperimenata u kojima su različite vrste mikroorganizama i semenki bile izložene simuliranim uslovima, na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Rezultati su bili neverovatni:
tardigrade (poznate i kao vodeni medvedići), određene gljivice i bakterije preživele su više od godinu dana, ali samo u uspavanom stanju, kao spore ili ciste. Još zanimljivije, neke alge i lišajevi naučnici su zatekli u delimično aktivnom stanju, pod uslovom da su bile makar delimično zaštićene od zračenja. Na Marsu bi to bilo moguće, recimo, ako se nalaze pod površinom tla ili u pukotinama stena.
Godine 2024. kineski istraživači otkrili su da pustinjska mahovina (Syntrichia caninervis) može da izdrži uslove koji postoje na ovoj planeti. Ipak, reći da „izdržava“ ne znači da može i da napreduje.
Mahovina se, nakon nedelju dana provedenih u simuliranoj „marsovskoj“ atmosferi, oporavila i nastavila normalno da raste kada je vraćena na Zemlju. Ali u samom eksperimentu nije pokazala nikakve znake metaboličke aktivnosti, nije, na primer, proizvodila kiseonik dok je bila izložena marsovskim uslovima.
Mars – prirodni sterilizator
Nažalost, sve postaje još teže. Tlo ove planete sadrži perhlorate – snažne oksidacione supstance koje oštećuju ćelije i DNK. Pod dejstvom ultraljubičastog svetla, koje je na Marsu mnogo jače nego na Zemlji, ovi spojevi postaju još otrovniji.
Kineski naučnici u svom eksperimentu nisu uključili perhlorate. Da jesu, mahovina bi verovatno bila uništena za nekoliko minuta.
Ipak, postoje određene gljivice koje mogu da prežive u prisustvu perhlorata, kao i neke bakterije koje ih čak koriste kao izvor energije. Ali i one zahtevaju vodu i toplije temperature da bi opstale, dve stvari kojih na Marsu gotovo da nema.
Planeta kao savršena sterilna komora
Na Zemlji koristimo brojne metode da bismo uništili mikroorganizme i sprečili njihovo razmnožavanje:zamrzavanje, isušivanje, UV sterilizaciju, kiseljenje u soli, vakumiranje i uklanjanje kiseonika. Mars kombinuje sve te metode odjednom.
Drugim rečima, ako bismo želeli da sterilišemo celu planetu, teško bismo mogli da postignemo bolje uslove od onih koji već vladaju na Marsu.
Zaključak
Iako su pojedini mikroorganizmi, gljivice i mahovine pokazali neverovatnu otpornost, nijedno poznato zemaljsko biće još uvek ne može da živi na Marsu.
Oni koji prežive — to čine jedino u stagnaciji, čekajući bolje uslove.
Mars, za sada, ostaje neprijateljski dom — fascinantan, ali smrtonosan za gotovo svaki oblik života koji poznajemo.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
