Prestanak pušenja ne štiti samo pluća i srce, već može pomoći i mozgu da sporije stari, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet Healthy Longevity.
Analiza koja je obuhvatila 9.436 odraslih osoba starijih od 40 godina u 12 zemalja pokazala je da su oni koji su prestali da puše imali znatno sporiji pad pamćenja i jezičkih sposobnosti u narednih šest godina.
Mozak se zaista obnavlja nakon prestanka
Naučnici su svakog ispitanika koji je prestao da puši uporedili s pušačem istih godina, pola, nivoa obrazovanja i početnog kognitivnog rezultata. U periodu od šest godina pre prestanka, obe grupe su imale sličan pad kognitivnih sposobnosti. Nakon prestanka, međutim, brzina opadanja pamćenja usporila se za oko 20 odsto, dok se pad verbalne fluentnosti prepolovio.
„Naše istraživanje pokazuje da prestanak pušenja može pomoći ljudima da duže očuvaju kognitivno zdravlje, čak i kada to učine u pedesetim ili kasnije“, rekla je autorka studije Mikaela Blumberg sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL).
„Izgleda da, kada je reč o mozgu, nikad nije kasno da prestanemo da pušimo.“
Sporiji pad kognitivnih sposobnosti
Studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, ali se uklapa u nalaze brojnih istraživanja koja povezuju sporiji pad pamćenja s manjim rizikom od demencije.
„Sporiji kognitivni pad znači i manju verovatnoću za razvoj demencije“, objašnjava koautor istraživanja Endru Steptou. „Rezultati ukazuju da prestanak pušenja može biti i strategija prevencije ove bolesti.“
Prema proceni istraživačkog tima, za svaku godinu starenja, osobe koje su prestale da puše doživele su u proseku tri do četiri meseca manji pad pamćenja i oko šest meseci manji pad verbalne fluentnosti u odnosu na one koji su nastavili da puše.
Kako pušenje oštećuje mozak?
Pušenje sužava krvne sudove i smanjuje dotok kiseonika u mozak. Takođe pojačava hroničnu upalu i oksidativni stres, odnosno procese koji oštećuju moždane ćelije. Kada prestanemo, ovi štetni efekti se postepeno smanjuju, što omogućava regeneraciju nervnih sistema koji podržavaju pamćenje i govor.
Ovo istraživanje pokazuje da koristi nisu kratkoročne, poboljšanja u funkcionisanju mozga traju godinama, čak i kod onih koji prestanu u srednjem ili starijem dobu. „Upravo stariji pušači najčešće odustaju od pokušaja da prestanu, iako najviše trpe posledice pušenja“, navodi Blumberg. „Ako znaju da time mogu zaštititi i svoj mozak, možda će imati dodatni motiv.“
Globalni rezultati
Podaci su objedinjeni iz tri velika nacionalna panela u Engleskoj, SAD i još deset evropskih zemalja. Više od 4.700 bivših pušača upoređeno je s istim brojem onih koji su nastavili da puše.
U šest godina pre prestanka, obe grupe imale su slične trendove opadanja pamćenja. Nakon prestanka, kriva opadanja kod bivših pušača se izravnala, dok je kod onih koji su nastavili, nastavila da pada. Iako istraživači napominju da se ne mogu isključiti sve razlike između grupa, rezultati snažno sugerišu da prestanak pušenja sam po sebi ima značajan efekat.
Nikad nije kasno
Poruka je jasna: prestanak pušenja u bilo kojem životnom dobu ima smisla – i za mozak. Ranija istraživanja već su pokazala da se kognitivni rezultati bivših pušača posle desetak godina približavaju rezultatima onih koji nikada nisu pušili.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
