Esencijalne aminokiseline su organska jedinjenja neophodna za pravilno funkcionisanje organizma. Njihov glavni izvor su određene namirnice.
Aminokiseline, poznate kao gradivni elementi proteina, imaju ključnu ulogu u mnogim biološkim procesima. Neophodne su za sintezu proteina, hormona i neurotransmitera.
Najveće količine aminokiselina nalaze se u hrani bogatoj proteinima, poput mesa, ribe i soje. Neki ljudi ih uzimaju i u obliku suplemenata kako bi poboljšali sportske performanse ili podigli raspoloženje.
Aminokiseline se dele na esencijalne, uslovno esencijalne i neesencijalne, u zavisnosti od potreba organizma. U ovom članku saznaćete osnovne informacije o esencijalnim aminokiselinama, njihovoj funkciji, izvorima u ishrani i potencijalnim prednostima suplemenata.
Šta su esencijalne aminokiseline?
Aminokiseline su organska jedinjenja sastavljena od azota, ugljenika, vodonika i kiseonika. Ljudskom telu je potrebno 20 različitih aminokiselina za rast i pravilno funkcionisanje, ali samo devet od njih su esencijalne, što znači da ih organizam ne može sam sintetisati i mora ih unositi putem ishrane.
Esencijalne aminokiseline su: histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin.
Najbolji izvori esencijalnih aminokiselina su proteini životinjskog porekla, poput mesa, jaja i živinskog mesa. Međutim, određene biljne namirnice, kao što su soja i tofu, sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina i smatraju se „potpunim“ izvorima proteina.
Kada unosite proteine kroz ishranu, organizam ih razlaže na aminokiseline koje zatim koristi za izgradnju mišića i regulaciju imunoloških funkcija.
Uslovno esencijalne aminokiseline
Određene neesencijalne aminokiseline mogu postati esencijalne u specifičnim okolnostima, kao što su bolest, trudnoća, detinjstvo ili povrede.
Na primer, arginin se obično ne smatra esencijalnim, ali tokom oporavka od ozbiljnih povreda ili bolesti, kao što je rak, telo ne može proizvesti dovoljnu količinu, pa ga je potrebno unositi kroz ishranu ili suplemente.
Pored toga, aminokiseline poput glicina i arginina postaju esencijalne tokom trudnoće, jer su neophodne za zdravlje majke i razvoj fetusa.
Koliko esencijalnih aminokiselina postoji?
Devet esencijalnih aminokiselina ima različite funkcije u telu:
Fenilalanin – prekurs za neurotransmitere poput dopamina i adrenalina, važan za sintezu proteina i enzima.
Valin – gradi i regeneriše mišiće, učestvuje u proizvodnji energije.
Treonin – sastavni deo kolagena i elastina, ključan za zdravlje kože i vezivnog tkiva.
Triptofan – utiče na proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji reguliše san, raspoloženje i apetit.
Metionin – igra važnu ulogu u metabolizmu i detoksikaciji, pomaže u apsorpciji minerala poput cinka i selena.
Leucin – ključan za sintezu proteina, oporavak mišića, regulaciju šećera u krvi i proizvodnju hormona rasta.
Izoleucin – učestvuje u metabolizmu mišića, imunološkim funkcijama i regulaciji energije.
Lizin – bitan za sintezu proteina, apsorpciju kalcijuma, proizvodnju hormona i enzima.
Histidin – neophodan za proizvodnju histamina, neurotransmitera važnog za imunitet, varenje i san.
Ove aminokiseline su ključne za mnoge vitalne funkcije u organizmu. Nedostatak esencijalnih aminokiselina može negativno uticati na imuni sistem, nervni sistem, reproduktivno zdravlje i digestivnu funkciju.
Većina ljudi dobija dovoljne količine aminokiselina kroz uravnoteženu ishranu, ali potrebe za njima mogu varirati u zavisnosti od životne faze, hroničnih bolesti ili akutnih zdravstvenih problema.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
