Iako telefoni nekad deluju kao dobro rešenje za plač i dosadu, na duže staze mališanima mogu da naprave veliki problem. Kod dece ispod sedme godine, ukoliko provedu više od tri sata gledajući crtane filmove u toku dana, postoje promene u moždanom razvoju.
Sa ponosom ili strahom roditelji danas primećuju da njihova dvogodišnja deca umeju da rukuju telefonima i kompjuterima bolje od njih. Mališani vrlo brzo nauče da puštaju muziku koju žele, biraju video-snimke, listaju slike. Telefon može pomoći da zabavite nervozno dete, ali na duže staze to postaje problem.
Prvi kontakt sa digitalnim medijima deca u proseku ostvare u svojoj prvoj godini, pokazuju istraživanja. To je uglavnom i period kada se mališani suočavaju sa svojim emocijama. Tada može doći do nervoze – i kod dece i kod roditelja, a onda se često spas pronalazi u telefonu.
„Vrlo često pribegnu tome da dete smire puštajući crtane filmove. Postoji jedna klinička studija koja pokazuje da kod dece ispod sedme godine, ukoliko provedu više od tri sata gledajući crtane filmove u toku dana, zaista postoje promene u moždanom razvoju. Osim toga, crtani filmovi znatno utiču na san deteta. Dete često sanja likove iz crtanih filmova ili neku od uloga, i vrlo česte su pojave u praksi, da dete dobije noćne more ili noćne strahove“, objasnila je za RTS dr Snežana Tomić, pedijatar.
Višečasovna zabava ispred ekrana dovodi do manje aktivnosti, samim tim i manje potrošnje kalorija i energije kod dece. To je, prema nekim podacima, uticalo na sve veću pojavu gojaznosti. Još jedan problem je i što deca neretko jedu dok gledaju crtane filmove.
„Deca prosto tada nemaju svest o tome šta jedu, koliko jedu. Razvija se problem i sa žvakanjem. Zatim, mogu da se jave tegobe sa varenjem usled gutanja vazduha, kada se na taj način obeduje. Tako da je to zaista jedan složeni problem“, naglašava Ana Todorović, nutricionistkinja.
Problem nastaje i sa motorikom, vidom i sluhom.
„Ta deca imaju problem u držanju. Vrlo česte su sada promene u skeletnoj muskulaturi. Onda promene na očima, javljaju se tikovi, sušenje oka, odnosno, smanjenje lučenja suza, zatim, javljaju se razne promene zbog kojih je neophodno da dete nosi naočare. Usporen razvoj, ograničen vokabular, i najzad, ono što smatram da je najštetnije, jeste da deca uopšte ne koriste maštu“, naglašava pedijatar dr Tomić.
Da pronađu pravu meru između virtuelnog i realnog ni roditeljima nije lako – pametni telefoni ušunjali su se svima u živote. Rešenje je, objašnjavaju lekari, ograničavanje vremena ispred ekrana, više igre sa vršnjacima, ali i lični primer.
Izvor: RTS
BONUS VIDEO
