Osećaj da ste nervozni kada ogladnite toliko je uobičajen da ga većina ljudi ni ne preispituje. Preskočen obrok, produženi sastanak, kasni ručak i odjednom sve postaje napornije, a sitnice koje inače ne primećujete počinju da vas nerviraju. Mnogi veruju da je razlog u padu šećera u krvi.
Međutim, novo istraživanje potpuno menja tu pretpostavku. Naučnici su utvrdili da raspoloženje ne opada samo zato što se glukoza smanjuje. Ono opada tek kada osoba postane svesna da je gladna.
Kako je izgledalo istraživanje?
Svaki učesnik nosio je senzor za kontinuirano merenje glukoze tokom četiri nedelje. Aplikacija ih je više puta dnevno pitala o gladi, sitosti i raspoloženju. Tako je sakupljeno hiljadu podataka iz svakodnevnog života, bez ikakvih nametnutih uslova.
Glad menja raspoloženje – ne broj na senzoru
Glavni nalaz bio je vrlo jasan:
Glukoza može da opadne, a da se raspoloženje uopšte ne promeni, sve dok osoba ne oseti glad.
„Kada nivo glukoze padne, raspoloženje takođe može da se pogorša. Ali to se dešava samo zato što ljudi tada postaju svesni gladi“, objašnjava dr Kristin Kaduk sa Univerziteta u Tibingenu.
Drugim rečima, nije pad glukoze taj koji utiče na emocije, već svesni osećaj nedostatka energije. Tek kada mozak registruje signal gladi, raspoloženje se menja.
Vizuelni modeli u studiji pokazuju isti obrazac: veza između glukoze i raspoloženja nestaje kada se u analizu uključi osećaj gladi. Glad je filter, a emocije reaguju na signal, ne na broj.
Zašto neki ljudi reaguju burnije? Odgovor je – interocepcija
Istraživanje je ispitivalo i interocepciju – sposobnost da osetimo unutrašnja stanja tela, poput gladi, žeđi ili napetosti.
Neki je imaju izraženije, neki slabije.
Zanimljivo, osobe sa izraženijom interocepcijom imale su manje emocionalne oscilacije, čak i kada su im nivoi glukoze varirali.
„Naša otkrića pokazuju da svest o signalima iz sopstvenog tela može da deluje kao zaštita za raspoloženje“, kaže prof. Nils Kroemer.
Dakle, kombinacija biologije i svesnosti određuje kako ćemo se osećati.
Zašto je ovo važno?
Dosadašnja istraživanja često su davala kontradiktorne rezultate jer su se odvijala u kontrolisanim uslovima. Ova studija je pratila ljude u realnom životu i bez obzira na razlike u navikama, kilaži ili osetljivosti na insulin, rezultat je bio isti:
Glad predviđa raspoloženje. Nizak šećer utiče samo ako ga “osetimo”.
Šta ovo znači za svakodnevni život?
– Ako primetite prve signale gladi, manja je šansa da ćete naglo “pasti” u loše raspoloženje.
– Ljudi koji bolje osećaju signale svog tela obično imaju stabilnije emocije.
– Razumevanje unutrašnjih signala moglo bi da pomogne u terapiji poremećaja raspoloženja i metaboličkih problema.
Naučnici smatraju da bi u budućnosti tehnike poput treninga interocepcije ili blage stimulacije vagusnog nerva mogle da pomognu ljudima da bolje prepoznaju signale gladi – i tako ostanu emocionalno stabilniji.
Suština
Emocionalni pad tokom gladi ne dolazi iz samog pada glukoze.
Dolazi iz trenutka kada postanemo svesni gladi – a naš mozak taj signal pretvara u emociju.
Studija je objavljena u časopisu EBioMedicine.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
