Ukupne zalihe gotovih industrijskih proizvoda bile su na kraju jula za 1.7 odsto manje nego u junu, a na godišnjem su nivou, prema julu lani, pale za jedan odsto, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).
Prema glavnim industrijskim grupacijama (GIG), na mjesečnom nivou su najviše pale zalihe kapitalnih proizvoda, za 5.8 odsto. Zalihe netrajnih proizvoda za široku potrošnju su pale za 4.2 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 2.7 posto. Istovremeno su zalihe energije porasle za 3.1 odsto, a intermedijarnih proizvoda za 0.7 odsto.
Zalihe kapitalnih proizvoda na godišnjem nivou pale za 13.2 posto
Na godišnjem su nivou najviše, takođe, pale zalihe kapitalnih proizvoda, za 13.2 odsto. Zalihe netrajnih proizvoda za široku potrošnju su smanjene osam odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju 4.8 odsto. Zalihe energije istovremeno su porasle za 25.2 odsto, a intermedijarnih proizvoda za 5.1 odsto.
Statistika prema područjima nacionalne klasifikacije djelatnosti (NKD) pokazuje da su na mjesečnom nivou zalihe u prerađivačkoj industriji pale za 1.9 odsto, dok su u rudarstvu i vađenju povećane za 0.5 odsto.
U sklopu prerađivačke industrije najveći pad zaliha na mjesečnom nivou statistika registruje u proizvodnji duhanskih proizvoda, za 28.9 odsto, u proizvodnji motornih vozila, prikolica i poluprikolica, za 20.8 odsto, te u proizvodnji ostalih prevoznih sredstava, za 13.1 odsto.
Neke zalihe su uspjele ostvariti porast
Istovremeno su najviše povećane zalihe u ostaloj prerađivačkoj industriji, za 11.8 odsto te u proizvodnji ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda, za 5.4 odsto.
Na godišnjem su nivou zalihe u prerađivačkoj industriji pale za 0.7 odsto, a u rudarstvu i vađenju za 3.7 posto.
Statistika u sklopu prerađivačke industrije najveći pad zaliha bilježi u proizvodnji motornih vozila, prikolica i poluprikolica, za 83.4 odsto, proizvodnji mašina i uređaja za 44.2 odsto, proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda za 18.8 odsto, proizvodnji pića, za 14 odsto, proizvodnji kože i srodnih proizvoda i proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih pripravaka za po 12 odsto.
Najviše su porasle zalihe u ostaloj prerađivačkoj industriji, za 65.6 odsto, proizvodnji računara, te elektronskih i optičkih proizvoda, za 51.5 odsto, proizvodnji koksa i rafinisanih naftnih proizvoda, za 43.4 odsto, proizvodnji metala, za 37.3 odsto, proizvodnji električne opreme, za 29.8 odsto, proizvodnji duhanskih proizvoda, za 29.4 odsto.
Izvor: Nezavisne
BONUS VIDEO
