Kako starite, može vam se činiti da godine lete sve brže i brže, a da niste sami. Naša percepcija vremena se značajno mijenja kako starimo, kaže Alicea Ardito, terapeutkinja iz SAD koja radi sa starijima.
Ona dodaje da je ovo jedna od najčešćih tema koje čuje na svojim seansama – njeni klijenti osećaju da im je život prebrzo prošao.
– Važno je prvo razumeti zašto se čini da godine mnogima od nas brzo prolaze. Jedan od razloga je i to što, kako starimo, kalendarske jedinice, kao što je godina, postaju sve manji i manji deo našeg ukupnog života – rekla je Rut Ogden, profesorka psihologije iz Velike Britanije koja proučava vreme.
– Recimo, kada imate 8 godina, jedna godina vam je osmina života, ali kada imate 80 godina nije tako, pa to doprinosi osećaju da vreme brže prolazi. Drugi razlog je kako sećanja utiču na doživljaj vremena. Naš mozak ne prati stalno vreme, pa kada treba da donosimo sudove o dugim vremenskim periodima, kao što su dani, meseci ili godine, koristimo broj sećanja nastalih u tim periodima kao smernicu koliko su periodi trajali – objašnjava.
– Na primer, ako bi vas neko pitao koliko dugo se čini da radite nešto, vaš mozak bi se osvrnuo na to koliko je uspomena stvoreno u tom periodu i koristio to kao vodič za trajanje. Što više uspomena formiramo tokom određenog vremenskog perioda i što su ta sećanja življa i emotivnija, taj period duže doživljavamo – dodala je ona.
– Uzmite u obzir i to da kasnije u životu stvaramo mnogo manje novih uspomena u odnosu na naše mlađe dane. Kao dete, stalno ste učili nove veštine u vannastavnim aktivnostima, sticali nova znanja u školi, upoznavali nove ljude na časovima i svakodnevno radili različite, uzbudljive stvari. Međutim, kako starite, generalno imate manje novih iskustava i možete biti zaglavljeni u sličnoj rutini godinama, čineći život monotonim i neupadljivim. Dakle, kada koristimo sećanje kao vodič kroz vreme, čini se da nismo uradili mnogo, pa imamo utisak da vreme leti – dodaje Ogden i ističe da, znajući ovu činjenicu, imamo priliku da promenimo percepciju vremena tako što možemo da radimo nove stvari i tražimo nova iskustva.
Traženje novih iskustava ključno je za usporavanje vremena
Kada se bavimo novim aktivnostima, stvaramo nove i živopisne uspomene koje nam se urezuju u pamćenje i tada se osećamo kao da vreme sporije prolazi. Slično tome, kognitivno opterećenje potrebno za učenje nove veštine može uticati na način na koji doživljavamo vreme, kaže Ogden.
– Razmislite o tome kada se vozite na novu lokaciju, put do tamo uvek izgleda duži od povratka. To je zato što na putu do tamo ne znamo kuda idemo, vidimo mnogo novih stvari, veći je stepen planiranja i neizvesnosti, a te stvari usporavaju naš doživljaj vremena. Nove aktivnosti i iskustva funkcionišu na isti način – objasnila je ona.
– Nova iskustva mogu da nas izvuku iz svakodnevne kolotečine. To remeti našu rutinu, što narušava naš osećaj za vreme. Štaviše, odluka da uradite nešto novo daje vam slobodu u tome kako koristite svoje vreme. Kada osećamo da kontrolišemo vreme, ne osećamo se kao da nam izmiče. Ovo pomaže da usporimo vreme u našim glavama – dodala je ona.
Kako u život uneti više novih iskustava?
Postoji mnogo načina. To može biti nešto veliko, poput planiranja putovanja na neku daleku egzotičnu lokaciju, ili nešto jednostavnije, poput vožnje kući s posla drugom rutom, ulicama kojima nikada ranije niste vozili. Tu su i izbor novog hobija, upoznavanje novih ljudi, odlazak na ručak sa prijateljima u novo mesto u gradu, započinjanje razgovora sa strancem na putu…
– Ostale opcije su da se vratite stvarima koje su vam nekada bile važne u životu i počnete da provodite manje vremena pred ekranom, a više u stvarnom svetu – nadovezala se Alicea Ardito.
Izvor: Naxi.rs
