Normalna tjelesna temperatura ljudi niža je nego što se mislilo i što piše u medicinskim udžbenicima. Istraživači su u najnovijoj studiji koristili podatke iz elektronskih zdravstvenih kartona, da bi izračunali normalnu temperaturu za različite grupe ljudi.
Oni su isključili ljude koji imaju neke hronične bolesti ili stanja koja utiču na temperaturu, kao što su dijabetes, prehlada, kašalj, upala sinusa, urinarnih puteva, pluća ili groznica.
Istraživači sa Stanforda su otkrili da je normalna temperatura 36,64 stepena Celzijusa ili oko 98,0 stepena Farenhajta. Ova temperatura varira u zavisnosti od doba dana, pola i starosti osobe.
Naučnici su koristili tehniku zvanu LIMIT (Laboratorijsko informaciono rudarenje za individualizovane pragove) da bi izdvojili ljude koji nemaju bolesti ili stanja koja utiču na povišenje temperature.
Ovo je zanimljiva metoda koja može da se primijeni i na druge podatke, pa pokazuje i da su mršavi, stariji ljudi obično hladniji, kao i da treba obratiti više pažnje na blago povišenu temperaturu kod njih, čak iako je ona niža od 37 stepeni Celzijusa.
Predloženo je da se nova normalna temperatura od 36,64 stepena Celzijusa nazove Vunderlihova konstanta, po njemačkom ljekaru koji je prvi mjerio tjelesnu temperaturu ljudi.
Zašto raste temperatura tijela kada smo bolesni
Kada se razbolimo, naročito ako imamo neku infekciju, tjelesna temperatura raste zbog aktivacije imunološkog sistema u borbi protiv mikroorganizama – bakterija i virusa. Ovaj proces poznat je kao febrilna reakcija.
Kada tijelo prepozna prisustvo patogena, bijele krvne ćelije (leukociti) oslobađaju signalne proteine – citokine. Citokini stimulišu hipotalamus (dio mozga koji reguliše tjelesnu temperaturu) da povisi „zadatu temperaturu”.
Povišena temperatura stvara nepovoljne uslove za razmnožavanje mikroorganizama. Mnoge bakterije i virusi ne mogu da prežive na višim temperaturama, što pomaže tijelu da se efikasnije izbori sa infekcijom.
Viša temperatura pomaže i da se ubrzanju metabolički procesi, uključujući bržu proizvodnju i aktivnost bijelih krvnih zrnaca, koja su ključna u borbi protiv infekcija.
Iako groznica ima zaštitnu ulogu, visoka temperatura može biti opasna ako pređe određenu granicu, pa je važno pratiti je i, po potrebi, snižavati i konsultovati ljekara, prenosi RTCG.
Izvor: RTCG
BONUS VIDEO
