Pojačan, vodenast sekret iz nosa, svrab nosa i očiju, kijanje u serijama po više puta, zapušen nos, suvi kašalj, pojačano lučenje suza – sve su ovo simptomi alergija koje kod nekih osoba mogu trajati tokom cele godine, a kod nekih biti izraženi naročito u sezoni alergena (uglavnom je to ambrozija od polovine avgusta do septembra, kada je cvetanje najizraženije).
Organizam ustvari pokušava da odstrani alergen koji izaziva čitav niz kaskadnih reakcija u kojima se konačno oslobađa histamin koji izaziva sve ove simptome koje mi želimo da uklonimo.
Koje mere treba preduzeti?
– Ako je ikako moguće smanjiti kontakt sluzokože sa alergenima: počevši od ispiranja očiju fiziološkim rastvorom, do velikog broja slanih rastvora – u obliku sprejeva za nos koji se mogu naći u apotekama, različitih moći ispiranja (na primer, potisna snaga je takva da se mogu ispirati i sinusne šupljine), kao i samo lokalno ispiranje nosa, različitih koncentracija (na primer hipertoni rastvori mogu da pomognu kod zapušenog nosa).
– Postoje i različiti gelovi i praškovi koji sprečavaju ulazak alergena u nosnu šupljinu.
– Konačno, različiti sprejevi za nos sa dodatkom eteričnih ulja (najčešće eukaliptus) doprinose boljoj razgradnji sekreta i drenaži.
Sekret je kod alergijskog rinitisa uglavnom providan, gust, razvlači se (viskozan), nije obojen, što ga razlikuje od sinusitisa.
Ne postoji idealan lek za lečenje alergijskog rinitisa. U izboru lekova najbolji je individualni pristup jer su i simptomi individualni.
Oralni antihistaminici
Oralni antihistaminici se tradicionalno dele na „sedativne “ i „nesedativne“. Antihistaminici prve generacije (hlorfeniramin – starije generacije ga se sećaju kao lentostamin, difenhidramin, prometazin – poznatiji kao fenergan), koji imaju izraženo sedativno dejstvo skoro da više ne postoje na tržistu, upravo zbog svog neželjenog sedativnog dejstva.
Antihistaminici druge generacije (loratadim, cetirizin, desloratadin, levocetirizin) imaju smanjeno dejstvo na centralni nervni sistem i kardiovaskularni sistem, pa su stoga oni i prisutni u apotekama.
Veliki je broj tih antihistaminika na tržištu. Ako pak i deluju sedativno, tada ih pacijent treba koristiti uveče. Ovi lekovi uglavnom deluju na blaže oblike alergijskog rinitisa i to na otklanjanje kijanja, svraba, curenja iz nosa, ali ne i zapušenosti nosa.
Sprejevi i kapi brže deluju
Ako nam je potrebno brže dejstvo u uklanjaju simptoma tada se koriste: sprej za nos i kapi za oči sa azelastinom.
Dejstvo im počinje brže nego kod oralnih antihistaminika (15 minuta u odnosu na jedan do tri sata), ublažavaju svrab, curenje i kijanje, ali ne i u tolikoj meri kao i zapušenost nosa.
Za lečenje zapušenosti nosa, trebalo bi izbegavati dekongestive (nafazolin, ksilometazolin), u periodu dužem od 7 dana, zbog nastajanja tzv. medikamentoznog rinitisa, što nam svakako nije potrebno, na ovaj već prisutni alergijski.
Lokalni kortikosteroidi, u obliku sprejeva za nos i kapi za oči, svojim antiinflamatornim dejstvom rešavaju sve simptome, pa i zapušen nos. Deluju sporije (potrebno je nekoliko dana za maksimalan efekat), mogu se koristiti i profilaktički ili u kombinaciji sa oralnim ili lokalnim antihistaminicima.Takav kombinovan preparat postoji na našem tržištu (azelastin, flutikazon).
S obzirom da su naši pacijenti uglavnom “ hormonofobični“ , trebalo bi im OBJASNITI da lokalno primenjeni kortikosteroidi imaju minimalnu apsorbciju i stoga mogućnost od nekakvog sistemskog efekta je minimalna.
Imunoterapija – konačno rešenje
Terapija lekovima se koristi duže sve dok su prisutni simptomi. Konačno rešenje za alergijski
rinitis nisu lekovi već imunoterapija, nakon izvođenja prick testova i utvrđivanja alergena, naročito kod pacijenata koji imaju simptome izražene tokom cele godine ( tzv. perinijealni rinitis), a ne samo u sezoni cvetanja ( tzv. sezonski rinitis).
Ukoliko i sami razmišljate o ovome i želeli biste da konsultujete stručnjake – lekari različitih specijalnosti, kao i psiholozi i psihoterapeuti svakodnevno su dostupni na platformi za zdravstvene konsultacije DokTok.
Izvor: Nova.rs