Iskustvo privlačnosti je prirodan deo ljudskog iskustva i često se dešava brzo i nesvesno. Iako osećaj „leptirića“ u stomaku zbog „tajne simpatije“ može delovati kao isključivo tinejdžersko iskustvo, ovo je sasvim uobičajeno i zdravo i u odraslom dobu. Ali šta se zapravo dešava u mozgu kada osetimo privlačnost, zašto razvijamo simpatije prema određenim osobama, a ne prema drugima, i postoji li neka svrha ili korist od ovih osećanja?
Nauka iza privlačnosti
Iako je potrebno manje od sekunde da razvijemo privlačnost prema nekome, neurohemijski procesi u mozgu su složeni. Kada osetimo privlačnost ili razvijemo simpatiju, u mozgu se oslobađaju hemijske supstance koje izazivaju reakcije stresa i nagrade. Prva iskra privlačnosti javlja se u ventralnoj tegmentalnoj oblasti mozga, gde se proizvodi neurotransmiter dopamin, poznat kao „hormon sreće“. Ove hemikalije mogu izazvati osećaj uzbuđenja, euforije, pa čak i potisnuti osećaj gladi i potrebe za snom. Možda se sećate situacije kada vam je neko ubrzao rad srca, izazvao da pocrvenite ili se osećate zbunjeno, nesposobni da formirate koherentne misli.
Ovi simptomi podsećaju na reakciju „bori se ili beži“, što je logično jer se neki od istih procesa u simpatičkom nervnom sistemu, poput oslobađanja noradrenalina, dešavaju i kada percipiramo potencijalnog partnera. Ovo je drugačije od razvoja privrženosti ili jače veze, koje karakteriše oslobađanje oksitocina i vazopresina. Iako su privlačnost i privrženost međusobno povezani, svaka je posredovana različitim neurotransmiterima i hormonima. Evolutivna svrha ovih hemijskih reakcija je povećanje šansi za preživljavanje i reprodukciju.
Kako se razvijaju simpatije?
Čak i kada znamo hemijske procese u mozgu, možda nam nije jasno zašto se simpatije razvijaju ili zašto nas privlače određene osobe. Postoji pet ključnih faktora koji utiču na privlačnost i razvoj simpatije: fizička privlačnost, bliskost, sličnost, uzajamnost i poznatost. Obično nas privlače osobe koje su slične nama ili nas podsećaju na voljene osobe, bilo da su to roditelji, bivši partneri ili prijatelji. Ovo delimično objašnjava zašto češće biramo partnere koji dele osobine ili iskustva s nama, poput rase, nivoa obrazovanja, socioekonomskog statusa i političkog opredeljenja.
Takođe, pod uticajem smo medija, kulture i društvenih krugova koji oblikuju percepciju o tome šta je privlačno. Privlače nas i osobe za koje smatramo da nas simpatizuju, kao i one s kojima imamo ponovljen ili redovan kontakt, što signalizira sigurnost i odsustvo pretnje. Važno je napomenuti da su simpatije često zasnovane na mašti, pa možemo projektovati svoje želje i potrebe na osobe koje idolizujemo, a ne poznajemo dobro na ličnom nivou. Korisno je zapitati se šta ta simpatija predstavlja, kao što su aspekti ličnosti s kojima želimo ponovo da se povežemo ili vrednosti kojima težimo.
Kako nam zaljubljenost koristi
Iako simpatija može delovati kao vrtlog emocija, ona ima brojne koristi koje unapređuju naše zdravlje, blagostanje i odnose. Studije pokazuju da simpatije mogu smanjiti osećaj usamljenosti, povećati samopouzdanje i pružiti uvid u naše potrebe i želje, što pomaže u unapređenju stvarnih odnosa ukazivanjem na njihove nedostatke.
Simpatije, čak i kada se ne realizuju, mogu da motivi[u ljude da budu produktivniji na poslu, kreativniji u svojim strastima i aktivniji uopšte. Ipak, privlačnost i simpatije imaju i mračnu stranu. Kada simpatije postanu opsesivne i prerastu u limerenciju, mogu izazvati disfunkcionalne odnose i zanemarivanje sopstvenog života kada je neophodno potražiti adekvatnu pomoć.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
