Mentalna iscrpljenost je slična fizičkom umoru, ali umesto mišića, iscrpljuje se vaš um. Najčešće se pojavljuje kada se duže vreme fokusirate na neku mentalno zahtevnu aktivnost. Takođe, možete osećati ovu vrstu „moždane iscrpljenosti“ ako ste stalno na oprezu ili pod stresom. Posao, briga o deci ili starijim roditeljima i druge obaveze mogu dovesti do mentalne iscrpljenosti.
Postajete ljuti ili nestrpljivi
Mentalni zamor može da vas odvede u loše raspoloženje. Možete da postanete nervozni i razdražljivi i da se često svađate sa ljudima. Teže je kontrolisati emocije kada ste mentalno iscrpljeni.
Ne možete da završite posao
Produktivnost varira, ali mentalna iscrpljenost može ozbiljno da oteža koncentraciju. Takođe može da oslabi vašu motivaciju. Možda ćete lako biti ometeni ili početi da propuštate rokove. Čak i najmanji zadaci mogu da vam deluju kao prevelik izazov.
Odsutni ste
Ovo može da izgleda kao lutanje misli ili pospanost. Teško se fokusirate na ono što radite, a reakcije vam mogu biti usporene. Ovo može biti opasno u određenim situacijama, kao što je vožnja. Mentalna iscrpljenost se često povezuje sa saobraćajnim nesrećama.
Loše spavate
Možda mislite da bi bilo lakše zaspati kada vam je mozak umoran, ali to nije uvek slučaj. Istraživanja pokazuju da ljudi sa poslovima koji zahtevaju visok „kognitivni napor“ prijavljuju više simptoma nesanice nego oni koji nemaju mentalno iscrpljujući posao. Nedostatak sna može dodatno da pogorša mentalnu iscrpljenost. Obratite se lekaru ako imate problem sa snom ili ako ste izuzetno umorni tokom dana. Tretman može pomoći.
Radite nezdrave stvari
Možda ćete početi da pijete ili koristite droge ili lekove više nego obično. Mentalna iscrpljenost može dodatno da pogodi one koji već imaju problem sa zavisnošću. Stručnjaci veruju da je to zato što zavisnost od droga menja delove mozga koji pomažu u upravljanju stresom i impulsivnim ponašanjem.
Depresivni ste
Možda nemate energije ili se osećate kao da se krećete usporeno. Neki ljudi kažu da osećaju obamrlost. Ovo može da oteža obavljanje posla ili svakodnevne aktivnosti. Obratite se lekaru ako imate jako loše osećaje ili osećaj beznadežnosti duže od dve nedelje, jer to može biti znak ozbiljnije depresije.
Puno brinete
Mentalna iscrpljenost aktivira vaš simpatički nervni sistem, što je vaša „bori se ili beži“ reakcija. Anksioznost je alarm koji vam govori da nešto nije u redu. Ako ste stalno mentalno iscrpljeni, možda ćete početi da osećate paniku ili stalnu zabrinutost. Ovo često ide uz simptome depresije.
Vežbanje postaje teže
Stručnjaci nisu sigurni zašto mentalna iscrpljenost utiče na fizičku aktivnost. Neki veruju da se smanjuje vaša tolerancija na vežbanje, pa vam se može činiti da ulažete više napora nego što zaista jeste.
Vaše navike u ishrani se menjaju
Mentalna iscrpljenost može na različite načine da utiče na apetit. Možda ćete više grickati nego obično i ne obraćati pažnju na to šta jedete. Stres takođe može izazvati želju za slatkom, slanom ili masnom hranom. S druge strane, možda uopšte nećete imati apetit.
Pravite više grešaka
Nemoguće je da vaš rad uvek bude savršen, ali mentalna iscrpljenost smanjuje vašu sposobnost da brzo uočite i ispravite greške, ili da ih uopšte uočite. To može izazvati ozbiljne probleme u određenim poslovima, kao što su poslovi koji uključuju mašine, vožnju ili upravljanje avionom.
Osećate više bola
Svi ljudi su različiti, što otežava predviđanje kako će mentalna iscrpljenost uticati na vaše telo. Ipak, možete imati glavobolje, bolove u mišićima, leđima ili probleme sa stomakom. Ako imate hroničnu bolest, kao što je fibromijalgija, možda ćete osećati veći bol nego inače.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
