Šta bi Trebinje bez Dučića, i šta bi Dučić bez Trebinja, za koje je u šali govorio, da mu je Dubrovnik predgrađe…
Pesnik, diplomata, ali i ljubitelj umetnosti, izvrsni znalac, pasionirani kolekcionar, i nadasve – rodoljub i vizionar.
Početak te priče o Dučiću, trebinjskom zadužbinaru, jeste u Muzeju Hercegovine, u zdanju nekadašnje austrougarske kasarne, nad srušenim i zabetoniranim temeljima drevnih srpskih građevina. I ništa u ovoj priči i u ovim događajima, krcatim istorijom, na ovom malenom prostoru starog trebinjskog grada, nije slučajno.
Šetnja istorijom….
Iz vizije jednog pesnika, koji je voleo i život i hercegovački kamen, lepota se uselila među stara zdanja, darujući im posebnost. Povodom dvadesetogodišnjice oslobođenja Trebinja, 1938, darivao je spomenik „Herojima i mučenicima za slobodu”. Sam je pravio skice, oblikovao izgled budućeg spomenika, a umetnik ga pretočio u delo koje potvrđuje pobedu dobra nad zlom. Podignut je na mestu gde je tokom Prvog svetskog rata stradalo sedamdeset sedam mladića i dve devojke.
Staro i novo u Trbinju nad čim straži Dučićev mauzolej
U pismu Mihajlu Dučiću, koje je napisao u Rimu, 1935, navodi šta je sve planirao da uradi u svom gradu: od spomenika, antičkih ukrasa koje će rasporediti na raznim mestima, stvaranja Biblioteke i Muzeja, pa do intervencija kod gradskih vlasti da poprave trebinjsku tvrđavu, podignu most na Trebišnjici, gimnaziju sa osam razreda, novi rasadnik. I kako je dodao, ova strast da nešto korisno uradi za svoje zemljake ispunila mu je sve slobodne časove…
Stara zdanja u novom ruhu
Urednik serijala: Jelena Božović
Snimatelj: Duško Perić
Montaža: Goran Damljanović
Izvor: RTS.RS
BONUS VIDEO
