Masline su mali plodovi koji rastu na drvetu masline (Olea europaea), a pripadaju grupi koštuničavih plodova, baš kao i trešnje, breskve, bademi, pistaći i mango. Poznate su po visokom sadržaju vitamina E i snažnih antioksidanata, a brojna istraživanja potvrđuju da mogu doprineti zdravlju srca i smanjiti rizik od osteoporoze i karcinoma.
Maslinovo ulje, koje se dobija ceđenjem zdravih masti iz ploda masline, jedan je od najvažnijih sastojaka mediteranske ishrane — načina ishrane koji se širom sveta prepoznaje kao izuzetno koristan za zdravlje i dugovečnost. Osim toga, masline se često koriste u salatama, sendvičima i raznim namazima, kao ukusni i hranljivi dodaci.
Zanimljivo je da neke masline menjaju boju iz zelene u crnu kada sazru, dok druge ostaju zelene čak i kad su potpuno zrele. U mediteranskim zemljama, čak 90% ukupne proizvodnje maslina koristi se upravo za proizvodnju maslinovog ulja.
Kada je reč o hranljivim vrednostima, 100 grama zrelih, konzerviranih maslina sadrži oko 116 kalorija, s niskim udelom proteina (0,8 g) i ugljenih hidrata (6 g), ali i sa 10,9 grama masti, od čega čak 74% čini oleinska kiselina — vrsta mononezasićene masne kiseline. Ova mast je poznata po protivupalnom dejstvu i blagotvornom uticaju na zdravlje srca, a postoje i dokazi da može da igra ulogu u prevenciji nekih vrsta karcinoma.
Masline su niskougljenohidratne, s ugljenim hidratima koji čine svega 4–6% ukupnog sastava. Većinu toga čini vlakno, koje u maslinama čini više od polovine ukupnog udela ugljenih hidrata, ali ih ipak ne možemo smatrati izdašnim izvorom vlakana — 10 maslina sadrži tek oko 1,5 grama.
Što se tiče vitamina i minerala, masline su posebno bogate vitaminom E, koji se često nalazi u biljkama bogatim mastima i koji je poznat po snažnim antioksidativnim svojstvima. Crne masline su dobar izvor gvožđa, ključnog za prenos kiseonika putem crvenih krvnih zrnaca, dok kalcijum (koji se ponekad dodaje tokom prerade) igra važnu ulogu u očuvanju kostiju, mišića i nervnog sistema. Masline takođe sadrže bakar, esencijalni mineral često deficitaran u savremenoj ishrani, a bogate su i natrijumom zbog procesa konzervisanja u slanoj vodi.
Pored osnovnih hranljivih sastojaka, masline sadrže i snažne biljne jedinjenja sa antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Oleuropein, najzastupljeniji antioksidans u svežim, nezrelim maslinama, povezuje se sa brojnim zdravstvenim koristima. Tokom zrenja, on se razlaže na hidroksitirozol, još jedan moćan antioksidans. Tu su i tirozol, prisutan uglavnom u maslinovom ulju, kao i oleanolna kiselina, koja može pomoći u zaštiti jetre i smanjenju upalnih procesa. Kvercetin, još jedna korisna biljna supstanca prisutna u maslinama, poznat je po potencijalnom efektu snižavanja krvnog pritiska i zaštiti kardiovaskularnog sistema.
Masline su, dakle, mnogo više od ukusnog dodatka jelima — one su nutritivno bogat plod koji nudi širok spektar koristi za zdravlje, pogotovo ako su deo raznovrsne i izbalansirane ishrane.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
