Istraživanja Zavoda za statistiku RS pokazuju da 78 odsto domaćinstava u Srpskoj ima pristup internetu, te da kupovina odnosno naručivanje robe ili usluga putem interneta u ovoj godini bilježi rast od 10,2 odsto. Zanimljiv podatak je i da više od 60 odsto penzionera u Srpskoj koriste internet, od čega njih čak skoro 19 odsto spada među kupce robe i usluga putem interneta.
– Kupci u okviru e-trgovine najčešće su članovi domaćinstava sa prihodom od 901 do 1.500 KM (45,2 odsto) te oni koji pripadaju starosnoj grupi od 16 do 24 godine (55,3 odsto) i studentska populacija (64,6 odsto) – podaci su Zavoda za statistiku RS.
Da sve više građana treće dobi nabavku obavlja iz udobnosti svog doma svjedoči i penzionerka Danica Babić iz Kozarske Dubice.
– Za kupovinu putem interneta odlučujem se zbog toga što mogu pronaći mnoge stvari koje ne mogu naći u svom mjestu, a uz to su i jeftinije. Sve što sam do sada kupila, zadovoljna sam, ali poštarina bi mogla biti jeftinija. Ponekad se mogu pronaći artikli koji su predivni, a jeftiniji od same poštarine – kazala je Babićeva.
U udruženjima za zaštitu potrošača kažu da više nema starosne granice ko naručuje putem interneta, te da je razlika samo u tome da li se naručuje preko društvenih mreža ili e-trgovine.
– Susrećemo se sa nesavjesnim “trgovcima” koji putem društvenih mreža prodaju sve i svašta i tu potrošači ostaju nezaštićeni – rekla je izvršna direktorka Udruženja za zaštitu potrošača “Don” iz Prijedora Murisa Marić za “Glas Srpske”.
Sa druge strane, na zvaničnim veb šopovima navedeni su tačni podaci firmi te podaci kako se vraća neki proizvod i tu su potrošači zaštićeni.
– Često se dešava da dostavljači iz brze pošte kažu da se ne može otvoriti paket, kako bi vidjeli o čemu se radi te da se ne može vratiti. Međutim, svi proizvodi mogu da se vrate i otvore na licu mjesta – rekla je Marićeva, dodajući da koliko građani poznaju svoja prava, toliko su i zaštićeni.
U Udruženju građana “ToPeer” iz Doboja kažu da je bilo mnogo prigovora potrošača o internet kupovini, a posebno onih koji kupuju putem oglašivača, a ne trgovačkih kuća.
– Najčešće su prigovori zašto što građani nisu pročitali uslove kupovine ili zbog toga što ti uslovi uopšte nisu ni bili objavljeni. U BiH vrlo mali broj brendova imaju mogućnost kupovine na daljinu – kazali su u ovom udruženju.
Veliki problem, kako dodaju, leži i u neusaglašenosti zakona, jer ne postoje kvalitetne odredbe o samoj elektronskoj prodaji.
– Ono što je najteže za potrošače jeste to što nigdje nema registra e-trgovaca, za koje bi oni bili sigurni da su trgovci, a ne neka veb stranica iza koje se kriju ljudi sa lažnim podacima, te obmanom samih potrošača – poručili su iz “ToPeer”.
Rješenje
Ekonomista Zoran Pavlović kaže da to što sve više građana, kod nas ali i u svijetu kupuje putem interneta, neće uticati na zatvaranje klasičnih prodavnica. Ljudi, kako objašnjava, još imaju potrebu da određene proizvode probaju ili vide, prije same kupovine.
– Kupovina trajnih potrošnih dobara obično se ne vrši putem interneta. Ali elektronska kupovina zajedno sa brzim isporukama robe postala je veoma zgodno rješenje te učinila da se ljudi manje kreću u smislu utroška goriva i vremena, a da mnogo lakše dolaze do proizvoda koji su im potrebni – rekao je Pavlović.