Da li ste ikada osetili onaj savršeni trenutak usklađenosti dok sa nekim radite na istom zadatku – kao da ste „na istoj talasnoj dužini“? Nova istraživanja otkrivaju da se u takvim trenucima na nivou mozga zaista dešava sinhronizacija.
Ljudi su izrazito društvena bića. Na saradnji gradimo gotovo sve: način na koji razgovaramo, držimo ritam, odgajamo decu, radimo. Nije slučajno što se kaže: “Tim je taj koji ostvaruje san.”
Saradnja podrazumeva praćenje istih pravila i donekle slične obrasce razmišljanja. A sada se pokazalo da se to može videti i meriti, u svega nekoliko milisekundi – kroz moždanu aktivnost ljudi koji učestvuju u zajedničkom zadatku.
Ipak, postavlja se pitanje: da li osoba pokazuje iste moždane reakcije samo zato što dvoje ljudi radi isti zadatak, ili zato što zaista sarađuju jedno s drugim?
Kognitivna neuronaučnica Deniz Morel sa Univerziteta Zapadni Sidnej vodila je studiju koja je uspela da razdvoji ove faktore.
U istraživanju je učestvovalo 24 para učesnika. Svaki par je zajedno odlučivao kako će razvrstavati oblike sa crno–belim šarama različite veličine i kontrasta, prikazane na ekranu računara.
Zadatak je bio da oblike rasporede u četiri grupe po četiri, što je zahtevalo biranje dve osobine (krug ili kvadrat, talasasta ili ravna šara, visok ili nizak kontrast, mala ili velika šara). U ovoj početnoj fazi članovi para mogli su da razgovaraju i oblikuju zajedničku strategiju.
Nakon što su se dogovorili oko pravila, seli su leđima okrenuti jedno drugom i radili u tišini. Na svojim ekranima imali su zajednički radni prostor za sortiranje oblika. Povremeno su mogli da prave pauze i razgovaraju.
Tokom ove faze EEG uređaji beležili su njihovu moždanu aktivnost i merili nivo usklađenosti. Zatim su istraživači uporedili i podatke između ljudi koji nisu radili zajedno, što je otkrilo ključnu razliku.
U prvih 45–180 milisekundi nakon pojave oblika, svi učesnici pokazivali su sličnu moždanu reakciju – jednostavno su gledali isti stimulans.
Ali oko 200 milisekundi kasnije dolazi do razdvajanja. Usklađenost ostaje izrazito jaka unutar pravih timova, dok nestaje kada se porede osobe koje nisu sarađivale.
Kako je eksperiment tekao, “timsku sinhronizaciju” je bilo moguće sve jasnije uočiti – učesnici su se sve više usklađivali sa svojim partnerima, jer su zajedno učili, prilagođavali se i potvrđivali zajedničke obrasce razmišljanja.
Ovaj efekat bio je znatno jači kod stvarnih parova nego kod veštački spojenih “pseudo-parova” koji nisu sarađivali, ali su primenjivali ista pravila.
Na primer, dva različita para mogla su imati potpuno isti sistem sortiranja. Ipak, kada se uporedi moždana aktivnost članova iz ta dva različita tima, njihov nivo usklađenosti bio je neuporedivo slabiji u odnosu na usklađenost koju je pojedinac imao sa svojim pravim partnerom.
Drugim rečima, presudno je to što sarađuješ baš sa tom osobom – zajednički proces, razmena i interakcija menjaju način na koji funkcioniše tvoj mozak tokom zadatka.
„Rezultati pokazuju da društvene interakcije imaju ključnu ulogu u oblikovanju neuronskih predstava u ljudskom mozgu“, navode autori studije.
Ova metoda otvara vrata mnogim primenama – od razumevanja timskog rada i komunikacije, do praćenja načina na koji grupe donose odluke.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS Biology.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
