Mehanizam EU za civilnu zaštitu je od 2001. do danas aktiviran više od 600 puta, a zemlje koje u njemu učestvuju mogu očekivati konkretnu i efikasnu pomoć u borbi protiv prirodnih katastrofa.
BiH se već godinama priprema da pristupi ovom mehanizmu, a ako je suditi prema saopštenju koje je nedavno izdao Savjet ministara BiH, uskoro bi se moglo očekivati i da BiH pristupi ovom važnom mehanizmu, koji podrazumijeva dobijanje pomoći prilikom velikih katastrofa, ali i obavezu slanja pomoći kada su s takvim katastrofama suočene druge zemlje članice.
Unutar EU, Mehanizam je ovih dana aktiviran više puta, i to uglavnom kada su u pitanju vatrene stihije.
Tako je, na primjer, Slovenija prošle sedmice zatražila pomoć Mehanizma u borbi protiv požara u regionu Krasa na zapadu zemlje. U pomoć Sloveniji priskočile su Hrvatska, Srbija, Austrija, Mađarska, Rumunija i Italija, i to slanjem ljudstva, tehnike i helikoptera za gašenje požara. Iako Srbija nije članica EU, ona je članica Mehanizma, i zato priskače u pomoć kada je to potrebno. Prije Slovenije, pomoć je zatražila i Češka, koja se protiv požara bori na području granice s Njemačkom. Portugal se, takođe suočen s velikim šumskim požarima, nedavno obratio i dobio pomoć Mehanizma u borbi protiv vatrene stihije.
Da bi BiH mogla da postane članica, potrebno je da demonstrira da je spremna da ispunjava svoje obaveze. Test koji je BiH imala je da implementira Projekt specijalne mjere za oporavak od poplava i upravljanje rizikom od poplava kroz podršku civilnoj zaštiti. Kako kažu u toj instituciji, Evropska komisija je u okviru Instrumenata pretpristupne pomoći izdvojila dva i po miliona evra, od čega milion i po za obuku i milion za nabavku opreme. Uspješnim sprovođenjem ovog projekta, BiH je ispunila sve uslove da se priključi Mehanizmu, zbog čega je Savjet ministara BiH dokument uputio Predsjedništvu BiH na usvajanje.
Kako kažu u Savjetu ministara, ovim se stvaraju uslovi da se institucije civilne zaštite u BiH opremaju, obučavaju i osposobljavaju prema standardima EU.
„Punopravnim članstvom u ovom mehanizmu, između ostalog, dobija se mogućnost pristupa pozivima za apliciranje na projekte prevencije i pripravnosti, kao i razmjene eksperata u ovoj oblasti“, kažu oni.
U Evropskoj komisiji ističu da je prošle godine Mehanizam bio aktiviran 114 puta, a da se pomoć ne sprovodi samo na teritoriji Evrope, već svuda gdje je to potrebno. Oni kažu da je ove godine Mehanizam najviše uključen u pomaganje Ukrajini.
Kako su nam objasnili, zahtjev za pomoć se podnosi Centru za pomoć i koordinaciju i odgovor, koji zahtjev procjenjuje i nakon toga organizuje pomoć.
„Centar prati sve što se dešava na cijeloj zemaljskoj kugli 24 časa dnevno, čime stvara preduslove za brzo angažovanje podrške kroz direktnu vezu koja postoji s civilnim zaštitama na nacionalnom nivou. Angažovani mogu biti avioni za gašenje požara, specijalna oprema, timovi za spasavanje i medicinsku pomoć, i to u kratkom roku od upućivanja zahtjeva u Evropi i izvan nje“, kažu oni.
Kako bi informacije bile dostupne u najkraćem roku, ističu da se koriste satelitske mape Kopernikusa, koje su obično dovoljno detaljne i u visokoj rezoluciji, što omogućava detaljno planiranje operacije.
O važnosti ovog mehanizma nedavno je na svom blogu pisao Johan Zatler, šef Kancelarije EU. On ističe da bi članstvo BiH u Mehanizmu značilo značajnu promjenu za sposobnost BiH da odgovori na katastrofe velikih razmjera i pomogne drugim zemljama.
„Mehanizam nije ograničen samo na zemlje članice EU, nego se ovaj mehanizam solidarnosti odnosi i na Island, Norvešku, Srbiju, Sjevernu Makedoniju, Crnu Goru i Tursku. Sve ove zemlje spremne su dati doprinos radu Mehanizma sopstvenim resursima. BiH je aplicirala za članstvo 2014. godine. BiH mora biti u stanju da efikasno učestvuje u radu Mehanizma da bi joj bio odobren pristup. Kako bi povećala pripravnost i spremnost zemlje da pristupi Mehanizmu, EU je do sada obezbijedila značajna novčana sredstva mehanizmima civilne zaštite BiH“, napisao je on.
Izvor: Nezavisne
BONUS VIDEO
