Postoje pravila šta mora da stoji na etiketi, ali se pravila razlikuju od kontinenta do kontinenta. Takođe, zavisno od želje i namere proizvođača broj informacija na etiketi može biti u širokom rasponu. Nekada se insistira na opisu vina, a ponekad na njegovom sastavu i hemijskim karakteristikama. Ali postoji i ono: nema veze šta piše, ako nije retkost da se iz kartona vrhunskog vina često jedno prospe jer se ukiselilo. To je samo dokaz da je i vino – živo biće i da ne podleže krutoj šablonizaciji.
U svakom slučaju, pored osnovnih podataka, novije etikete često sadrže i ono što bi vam somelijer mogao ispričati, što somelijere, naravno – previše ne raduje.
Osnovno, ono što svaka etiketa mora da ima je:
– Ime brenda, vrsta vina (stono, desertno ili penušavo), sadržaj alkohola, naziv i adresa punionice, neto sadržina.
– Naziv vinarije koja je proizvela vino u SAD nije obavezan, ali treba da stoji „vino sadrži sulfate” i „zdravstvena upozorenja za trudnice”. Ako je uvozno, mora da se zna ko ga je uvezao, pa i to stoji na etiketi.
– U Evropi se više vodi računa o oznaci geografskog porekla – QWPSR (Quality Wine Produced in a Specific Region), ili obavezi da je naznačeno „stono vino”, vino slabijeg kvaliteta.
– QWPSR je oznaka da je vino proizvedeno sa geografskim poreklom. Ali i tu postoje gradacije, u Francuskoj AC ili AOC je VRHUNSKO vino sa geo poreklom, a AO VDQS – kvalitetno…
– U Americi, svako je vino „stono” ukoliko ima ispod 14% alkohola.
– Stona vina u Evropi su i ona sa geografskim poreklom i ona – bez. Tako je u Francuskoj Vin de paus – domaće vino sa poreklom, a vin de table – stono bez. Slično je u Nemačkoj, Landwein (sa), Deutscher tafelwein (bez).
– Kod nas su obavezni: naziv, kategorija, količina, alkohol, punionica, a ako je vino sa geo poreklom treba dodati oznaku pomenutog porekla, serijski broj boce, berbu, a za penušava vina pritisak CO2 i postupak proizvodnje. Ukoliko stoji KP onda je to vino sa kontrolisanim poreklom, KPK – kontrolisano poreklo i kvalitet, KPG – garantovan kvalitet.
GODINA BERBE
Nije obavezna. Neki put je i nema, što ne znači da je bila loša, već je možda reč o miksu vina iz raznih berbi, što takođe ne govori o kvalitetu proizvoda.
IME VINOGORJA
Specifičan terroir daje specifična vina, pa se ona bolja diče imenom vinogorja koje može biti nekakva garancija, ako ne kvaliteta, onda kontinuiteta. Classico označava vina iz same srži regiona.
RESERVE/RISERVA
Ako na evropskim vinima stoji ova oznaka, vino je odležalo i najčešće dobilo na kvalitetu, ili je arhivsko vino. U USA ovu naznaku treba uzeti sa apsolutnom – rezervom jer je kači ko god hoće i bez ikakvog razloga! Superior/superiore obično označava vino sa višim postotkom alkohola.
VIEILLES VIGNES – oznaka starih loza koje daju manje ploda ali su zato vina vidno kvalitetnija. Ali, kad je loza STARA? Garancije teško da se mogu dati…
VIŠAK?
Na pojedinim etiketama ima sva sila podataka, od kiseline, do sastava što će vam malo koristiti pre nego sipate vino u čašu. Ili recimo broj proizvedenih boca. Ali ljubopitljivom vinopiji ništa nije preterano.
UVOZNICI POVREMENO POKVARE UGOĐAJ
Kupac se lako nađe u nebranom grožđu kad shvati da na etiketi nepoznatog vina koje bi rado pazario ne stoji ono najneophodnije. A još je gore kada svega ima, ali je uvoznik podatke prelepio svojom markicom…
Kad je etiketa u pitanju, istina, ni proizvođači se ponekad ne istaknu u najboljoj meri, pa se kupovina vina pretvori u igru „ćorave bake” ili kupovinu mačke u džaku. Ukoliko za vino na polici, proizvođača, region nikada niste čuli, preporuka je da pogledate od kog grožđa nastaje ili makar sastav kupaže. U redu, možda veliki Louis Latour na flaši Les Genievres (Macon – Lugny) sa svojom dvoipovekovnom tradicijom ne mora da „nacrta” da je reč o šardoneu, ali meni „Velika bikova krv” ili Gran Sangre de Toro, Miguela Torresa – ne znači mnogo. Što takođe ne znači da nije reč o vrhunskom suvom crvenom vinu kako piše na etiketi uvoznika. Ali zašto je ta etiketa „sakrila” sve ono lepo i zanimljivo što je proizvođač napisao na poleđini boce i to često – trojezično!? Samo malo obzira onog ko lepi etikete, ulepšalo bi i olakšalo kupovinu. I pospešilo, što da ne?
Izvor: vino.rs