Zevanje je svakodnevna i potpuno nevoljna reakcija, uključuje široko otvaranje usta, dubok udah i spor izdah. Iako izgleda jednostavno, stručnjaci poput dr Rejan Sagir iz Velike Britanije ističu da nauka još uvek nije do kraja razumela zbog čega zevamo, niti zašto se zevanje tako lako „prenosi“ sa jedne osobe na drugu.
Najčudniji detalj kod zevanja je “zaraznost”. Postoje mnoge studije na ovu temu, tako da postoje neka objašnjenja zašto moramo da zevamo kada vidimo da neko drugi zeva. Objašnjenje leži u psihologiji, ali prvo ćemo razjasniti razloge za zevanje.
Zašto uopšte zevamo?
Mnogi pretpostavljaju da zevamo kako bismo pokušali da unesemo više kiseonika u telo, i u to su verovali naučnici do pre 30-ak godina. Međutim, ova teorija je opovrgnuta nizom eksperimenata objavljenih 1987. godine koji nisu dokazali nikakvu korelaciju između nedostatka kiseonika i nagona za zevanjem, prenosi realsimple.com.
Danas je jedna od najpopularnijih teorija da zevamo – zbog uzbuđenja.
– Naime, kako se umaramo, posebno kada gledamo i pratimo nezanimljive ili neinteraktivne ponavljajuće stimuluse poput predavanja, naše telo zeva jer se zevanje javlja kao sredstvo za buđenje. Istraživanja su pokazala da je to tačno, jer se broj otkucaja srca povećava nakon zevanja, a dostiže vrhunac 10 do 15 sekundi nakon akcije, slično naletu kofeina – kaže dr Saghir.
Zevanje je povezano i sa hlađenjem mozga, što bi mogao da bude razlog zašto češće zevamo kada temperatura poraste.
– Kada se mišići lica opuste, to omogućava gubljenje toplote kroz vene lica i ulazak hladnog vazduha, koji pomaže u snižavanju temperature mozga – objasnio je on.
Zašto zevamo kada vidimo da drugi to rade?
Prema istraživačima, najverovatniji razlog za to je empatija.
– Kako ljudi stare, tako poboljšavaju svoj psihosocijalni i neurološki razvoj, pa zevanje drugih ljudi postaje neka vrsta znaka i javlja se potreba da za ponavljanjem ove radnje. Ovaj fenomen je poznat kao eho fenomen, a javlja se i kod šimpanzi i pasa – kaže dr Sagir.
On napominje da nije samo zevanje ono što nesvesno kopiramo jedni od drugih.
– Recimo, mi svaki dan automatski oponašamo tuđe reči (eholalija) ili postupke (ehopraksija), a sve da bismo se što bolje uklopili – objasnio je on.
Takvo ponašanje je potpuno prirodno jer je naš mozak tako programiran – da kopira ljude kojima smo okruženi.
– Studije su pokazale da zevanje aktivira “neurone ogledala” u jednom delu mozga, ali treba napomenuti da je ova reakcija ograničena samo na potpuno razvijen mozak. Kao mentalno zdrave odrasle osobe, naš psihosocijalni razvoj će nas predisponirati da zevamo kada neko drugi to čini. Ali kod ljudi koji se mentalno nisu pravilno razvili, zarazni efekat zevanja se ne vidi – objasnio je dr Sagir.
On je dodao i da neka istraživanja pokazuju da deca, čiji se mozak još razvija, zevaju samo kada su umorna, ali ne i kada to neko radi pored njih.
– Osim toga, studije su pokazale da smo skloni da više kopiramo zevanje kada to rade ljudi do kojih nam je stalo, sa kojima smo bliski. Na primer, ako član porodice zeva, veća je verovatnoća da ćete zevati nego ako to čini stranac. To se dešava upravo zbog empatije kada nesvesno želimo da preslikamo postupke dragih ljudi – kaže dr Sagir.
Izvor: Naxi.rs
BONUS VIDEO
