Polistren je jedan od najčešćih oblika plastike. Koristi se u materijalima za pakovanje, jednokratnom priboru za jelo, kutijama za CD-ove, itd. Vrlo često ga vidimo u formi ekspandirane pjene, poznate kao stiropor.
Problem je što ga nije lako reciklirati i većina polistirena završava na deponijama ili u okeanima, gdje predstavlja opasnost za morski život.
Ali sada su naučnici s australijskog Univerziteta Kvinslend otkrili da supercrvi, odnosno larve crva ‘Zophobas morio’, vole da jedu taj materijal, a njihovi crijevni enzimi mogli bi da budu rješenje za veći nivo recikliranja polistirena, piše „Science Alert“.
Mogu da prežive i ako se samo hrane stiroporom
Zoolog Kris Rinke rekao je za AFP kako su prethodna istraživanja pokazala da sićušni voštani crvi i brašnari (koji su takođe larve insekata) pokazuju sklonost konzumiranju plastike i da su zato pretpostavili da bi još veći crvi mogli da budu dodatno efikasniji.
Naime, supercrvi narastu do pet centimetara i uzgajaju se kao hrana za gmizavce i ptice ili čak za ljude u zemljama kao što su Tajland i Meksiko. Rinke i njegove kolege držali su supercrve tokom tri nedjelje na različitim režimima ishrane. Nekima su davali stiropor, nekima mekinje, a drugima ništa.
„Uočili smo da supercrvi mogu da prežive i ako se samo hrane stiroporom, čak i da dobiju na težini u poređenju s kontrolnom grupom koja je gladovala, što ukazuje na to da ovi crvi mogu da dobiju energiju jedući polistiren“, rekao je.
Problem – takva ishrana loše utiče na zdravlje crva
Iako su supercrvi uzgajani na polistirenu završili svoj životni ciklus pretvarajući se u čaure, a zatim u bube, testiranja su pokazala da je u njihovim crijevima došlo do gubitka mikrobne različitosti i pojave potencijalnih patogena.
To znači da iako ovi insekti mogu da prežive na polistirenu, to zapravo nije njihova prirodna hrana i polistiren loše utiče na njihovo zdravlje.
Naučnici su stoga napravili analizu mikroba u njihovim crijevima kako bi otkrili koji su enzimi u genima uključeni u razgradnju plastike.
„Na kraju, željeli bismo da izbacimo supercrve iz tog procesa“
Rezultati ovog istraživanja mogli bi biti primjenjivi na dva načina. Jedan je da se supercrvima, uz polistiren, doda i biootpad, što bi pozitivno uticalo na njihovo zdravlje.
Drugi način je da se naprave postrojenja za recikliranje koja oponašaju varenje larvi, odnosno da prvo usitnjavaju plastiku, a zatim je „probavljaju“ putem bakterijskih enzima.
„Na kraju, željeli bismo da izbacimo supercrve iz tog procesa“, rekao je Rinke, prenosi b92.
Izvor: Nezavisne
BONUS VIDEO
